Вероватно нема човека који на питање “Шта то радиш куме?”, као из топа не одговара чувеном репликом “Ништа куме, вежбамо за филм”, коју у култном остварењу “Маратонци трче почасни круг” изговара Ђенка, којег је маестрално одиграо Бора Тодоровић.

Прецизније, по његовом моделу је Ковачевић осмислио лик Ђенке.

Фото: Јутјуб принтскрин/Centar film

 

 

У питању је Коста Новаковић, чувени предратни београдски сниматељ и фотограф. Он је имао студио у Курсулиној улици. Посећивале су га девојке из богатих породица, а он их је сликао голе.

У Кости Новаковићу који је био стручњак за еротске филмове, могу се препознати многе његове особине..

Коста је у време између два рата имао студио у Курсулиној улици у Београду, а посебна специфичност је била у томе што је сваки од четири зида у тој просторији био различит. Код њега су долазиле младе жене из имућнијих породица које су биле жељне популарности, а он их је фотографисао и снимао голе.

Он је девојке сликао у слободнијим позама, а четири различито обојена зида је користио како би што економичније снимао, будући да је имао једну, али окретну камеру. На тај начин је практично добијао четири различите сцене.

Фото: Јутјуб принтскрин/Miroslav Lukić

 

 

Сматра се да је Новаковићево најпознатије остварење “Грешница без греха” из 1930, у којем има слободнијих сцена, и које многи сматрају првим српским еротским филмом.

Гречница без греха, сматра се првим југословенским еротским филмом, а уједно је и капитално остварење Косте Новаковића, али његова порука није толико прогресивна. У филму се ради о девојци која се пресели са села у Београд, постаје "модерна девојка" и бива заведена од стране префињеног лопова који покушава да је обешчасти али она успева да му побегне и срећно се уда за своју љубав из младости. Порука филма гласи да срећа није скривена у великом граду већ у питомости села.

Техника коју је "прави Ђенка" користио и за оно време била је прилично скромна, али његов поглед на уметност заиста је био сличан погледу Ковачевићевог лика. 

Новаковић је био и фантастичан сценограф, па је та четири различито обојена зида користио како би брже и економичније снимао пошто је имао окретну камеру и само једну расвету. Уз помоћ тих зидова имао је практично четири сцене.

У његовом студију снимљене су лезбијске сцене из филма “Краљ чарлстона и веселе београдске девојке”, као и еротски филм “Девојка која чита”, а доказ за то је управо исто украшени зид какав је Новаковић имао у свом студију.

Тај студио је срушен током Другог светског рата.

 

За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".

Нова димензија новости, ваш "Нпортал.рс".