Прецизније, по његовом моделу је Ковачевић осмислио лик Ђенке.

У питању је Коста Новаковић, чувени предратни београдски сниматељ и фотограф. Он је имао студио у Курсулиној улици. Посећивале су га девојке из богатих породица, а он их је сликао голе.

ГРЕШНИЦА БЕЗ ГРЕХА

Гречница без греха, сматра се првим југословенским еротским филмом, а уједно је и капитално остварење Косте Новаковића, али његова порука није толико прогресивна. У филму се ради о девојци која се пресели са села у Београд, постаје "модерна девојка" и бива заведена од стране префињеног лопова који покушава да је обешчасти али она успева да му побегне и срећно се уда за своју љубав из младости. Порука филма гласи да срећа није скривена у великом граду већ у питомости села.

"КАД СЕ ДВОЈЕ УЗМУ И ДОЂУ КУЋИ ВАЉДА СЕ ЉУБЕ!"

Техника коју је "прави Ђенка" користио и за оно време била је прилично скромна, али његов поглед на уметност заиста је био сличан погледу Ковачевићевог лика. 

Новаковић је био и фантастичан сценограф, па је та четири различито обојена зида користио како би брже и економичније снимао пошто је имао окретну камеру и само једну расвету. Уз помоћ тих зидова имао је практично четири сцене.

У његовом студију снимљене су лезбијске сцене из филма “Краљ чарлстона и веселе београдске девојке”, као и еротски филм “Девојка која чита”, а доказ за то је управо исто украшени зид какав је Новаковић имао у свом студију.

Тај студио је срушен у Другом светском рату.

За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".

Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".