Да ли је све ово мит и креативно поигравање са маштом зарад изградње култа или је истинит догађај који се одигравао пре скоро једног века, одговорио је у интервју за "Блиц" етнолог Александар Репеџић који већ скоро две деценије проучава културу и историју Влаха.

Како Реџепић тврди, стрнџање је убачено у влашку културу деведесетих година, након чега је започета прича о "девијацији" код Влаха. Наиме, сам догађај пропагира пенетрацију преко одеће у бизарним околностима, што је према његовим речима, ноторна измишљотина.

Фото: Профимедиа

 

 

-Стрнџање је етнолошки мит који је настао током деведесетих година. Власи у свом вокобулару, немају тај термин, постоји стринђ, што значи стегнути, затегнути, притегнути. Али никако не постоји стрнџање, у тој конотацији коју данас преносе медији, да се оргија по пећинама и све остало. Све је то настало током деведесетих, и име и обичај, као, да су се некада тако упознавали млади, што нема везе са стварношћу. Под знацима навода, момак и девојка су се тако упознавали и имитирали односе - рекао је Репеџић.

Како је Александар појаснио, читава прича о блуду, неморалу и "еротској слободи" Влаха потиче с почетка 20. века, када је, по његовом мишљењу, етнолог Тихомир Ђорђевић, обележио Влахе као народ сумњивог морала.

-Сам обичај и све што се везује за њега, апсолутно је непознат. Направљена је велика неправда још од путописне белешке Тихомира Ђорђевића из 1903. године, где он помиње да постоји ендемски сифилис код Влаха и где су Власи окарактерисани на погрешан начин. Наиме, он пролази кроз сва места ( подручја у којем живе Власи на тлу Србије) и на тај начин, говори како ту владају блуд и неморал. Тако је дошло до погрешне слике и на тај начин, увезли су се неки одређени термини - појашњава он.

Историју свог народа познаје од малих ногу, а већ 17 година је и научно изучава. За читав тај период, никада није нашао ниједан доказ постојања стрнџања код Влаха. Како је истакао све ово је довело до деградације Влаха као националне мањине.

- Већ 17 година радим са Власима и сви ми кажу исто - нема. Наравно, друге су генерације, али свакако обичај није постојао, већ се базирао на бајкама и легендама. Када год да сам постављао питање - да ли постоји стрндажње добијао сам одговор "Ма, дај, будалаштина, то је прошло кроз жуту штампу". Једноставно, ствара се погрешна слика кроз стрнџање, кроз црну свадбу, кроз рајску свећу и све елементе који чине влашку културу лепом и традициолналлном, обичаји се деградирају. Ствара се банално, мистично, сензационално, и све то управо око неразумевања традиције, културе и језика једне нације - огорчено је рекао Репеџић.

За обичај који је "прилепљен" Власима, каже да је чуо од колега да наводно постоји, и то у делу око Новог Пазара, као и у Хрватској, где се овакав вид "упознавања", називао дрпање

- Морам још једном да подвучем - догађај је апсолутно измишљен. Јер, по опису, то би било као да они одлазе у пећину и да су свингери, да се не зна ко све ту долази. Дакле, Власи никада нису одлазили у пећине и упражњавали те лаке петинге. Овде су измешали неколико обичаја, примера ради, покладне обичаје. У Хрватској и у околини Новог Пазара постоји "дрпање", како су ми рекле колеге које су бавиле тиме. Упознавање код Влаха се радило другачије, упознавало се на седељкама и игранкама - појашњава Репеџић.

Да би демистификовао и скинуо стигму са влашке културе, докторанткињом ФЛУ Анђелом Ђермановић визуелном уметницом, покренули су јутјуб канал , где ће се сем Влаха, бавити културама и обичајима из целе Србије.

-Покушавам да кроз серијал "Почудиште" оборим стереотипе о Власима и осталим националним мањинама. Знате, девојке понекад због свих тих прича кажу "Сад никада нећемо наћи дечка из Београда". Велика неправда је учињена и неразумевање је довело до тога да смо стигматизовани не годинама, већ вековима. А живимо заједно у симбиози толико дуго - закључио је на крају разговора етнолог Александар Репеџић.

(Блиц)