Бојан је рођен у Сарајеву које је током  рата морао да напусти заједно са породицом. Иако су мислили да неће отићи, судбина је имала сасвим другачији план. 

- Непуних девет година сам имао када је почео рат. Био сам доле за време рата до краја '92 године. Отац ми је био рањен 9. новембра... Радио је у касарни за размену заробљеника и враћао се са посла када је рањен, снајпер га је погодио. Планови мојих родитеља су били да се рат заврши и да останемо ту где јесмо али ето, нажалост, судбина је хтела другачије, он је рањен пребачен на ВМА... онда смо ми врло брзо отишли за Подгорицу, били смо тамо неких две године. Два разреда сам завршио у Подгорици, а онда сам од петог разреда у Београду ево до дана данашњег - присетио се Васковић у емисији "Балканском улицом" тешких дана. 

Поред тога, певач је после рата провео једно време у самици: 

- 2006. година је то била, не знам колико сам тада имао година, ја сам више то и заборавио како је завршен случај са позитивним исходом по мене и по све нас. За период 2001. - 2002. године су ме теретили.

Међутим, све се то врло успешно преживело, а Бојан на цео немили догађај гледа као једно животно искуство:   

- Добро, све се преживело, свашта се преживело... Нисам ни на те дане гледао тешко, ја сам тренирао, нешто сам певао стално... Једина је агонија што не знаш када ћеш изаћи. Сада када гледам из овог угла не, није била агонија. Било је то жестоко, изненада, на правди Бога, човек када се опасуљи када схвати шта се дешава, треба му времена. Али, сада када гледам на то океј, све је то била једна велика неправда и оставила сигурно трага на све нас, а сад са ове тачке гледишта гледам као на једно велико искуство, ојачало ме је баш. тренирао сам, читао, доста сам књига прочитао сећам се. Доносила ми је сестра од мог кума, она је имала право да ме оббилази - каже Бојан Васковић.

У том периоду размишљао је само о породици и о оцу који је у колицима.

- Плакао сам често. Било је разних тренутака. Отац је био вани, био је у колицима, размишљао сам како је он, како он то преживљава, шта је све морао да проживи и доживи у животу, шта му се све десило, шта је све прегурао па још и ово. Али, не може човек то све да бира... - каже Бојан искрено.

Сада је породичан човек и  нема времена да мисли о тешким тренутцима:

- То сам заборавио, када легнеш на миру. Смејем се са мојом Сандром, када ћемо филм неки погледати, када ћемо негде... Ма, још мало, још која седа, па полако. Може то све много лакше, али онда би неко други морао да подиже децу, а ми то не желимо. Ми смо децу рађали да бисмо их ми подизали поготово у овим кључним годинама када су мали, када им треба то све. Њима је најважније да смо ми ту, онда су они спокојни - искрен је Бојан.

БОНУС: НАЈАКТУЕЛНИЈИ ВИДЕО СНИМЦИ

За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".

Нова димензија новости, ваш "Нпортал.рс".