ЖИВОТ РУЖИЦЕ СОКИЋ: "Нисам желела децу, хтела сам слободу"

Легендарна глумица Ружица Сокић рођенена је 14. децембра 1934. године у Брегалничкој улици број 244 у Београду, од мајке Вукосаве и оца Петра Сокића, угледног трговца и сувласника листа „Правда“, и оставила је неизбрисив траг у југословемској кинематографији, а након освајања „Пулске арене“ за филм „Жута“ чак јој је и Тито честитао, држећи је за руке рекао: „Много си опасна Сокићка“.

Фото: Н.Фифић

Славна глумица имала је тешко одрастање, ратне године провела је сама са мајком у хладној кући свакодневно гладујући и говорила да се отац вратио из рата „малтене бос и модар“. Али и то није био крај агоније јер су му после ослобођења одузета сва грађанска права, због чега су као „реакционарска“ породица следећих двадесет година делили свој трособан стан са разним сустанарима.

- Отац је волео живот, кафане, био је боем. Држао је касу у „Правди“ и волео је да части раднике, а када је умро, један од тих људи одржао је говор и рекао за њега да је био „сиротињска мајка.“ То је тачно, био је веома душеван човек и баш је страдао. Када је дошло ослобођење било је стварно страшно, тако да ми је тај период детињства био трагичан. Тата ништа није радио, није могао да се запосли. У трособан стан убацили су нам породицу неког фризера јер је то била руска формула становања – испричала је Ружица у интервјуу за Сторy 2006. године.

- Ти људи из села Рушња малтретирали су нас, нарочито мог оца који је због вербалног деликта био прокажен и затваран. Чак су и мене саслушавали, али нисам дозволила да мржња никне у мом бићу. Никога не мрзим, па ни те људе који су ми уништили живот.
Проживела је много тога играјући разне улоге и дајући се до последњег атома снаге, али ван сцене и филмског кадра Ружица је водила миран живот са супругом Мирославом Лукићем, економистом, који је као младић статирао у позоришту. Нису имали деце јер се она свесно одрекла материнства.

Фото: Н.Фифић

- Ја сам искрена и знам да то неки људи неће поздравити, али нисам желела децу. Можда би се то могло објаснити на научној бази, али хтела сам да будем слободна јер сам одрасла у веома тешким условима. Мом мужу вероватно није лако јер сам стално окупирана неким представама или читањем текстова, а он понекад жели само да отпутујемо негде. И кондицију одржавам захваљујући њему. Направио је лежаљку на којој може да се вежба, па ја ту с тешком муком млатим рукама и ногама, али имам и неку справу „super gym“ коју сам купила њему за рођендан. И то ми није тешко, вежбам свакодневно како бих бар покренула мишиће. Мира Ступица стално ми говори: „Е, да ме неко убије не бих вежбала!“ То јесте најтеже, нарочито код куће, јер је потребна велика самодисциплина. А ја сам саму себе изненадила и поносна сам на то – истицала је глумица која је од малих ногу гајила љубав према животињама које су оплемениле њен живот.

- Увек сам имала кућне љубимце. Када смо пред ослобођење Београда бежали у Калуђерицу код моје тетке Виде, она ми је купила мало јагње. Лепши поклон нисам могла да добијем. После је оно расло у центру Београда, држала сам га на тераси и подруму нашег стана. Овца се звала Сека и она је била једино биће у мом животу с којим сам се дружила и неизмерно сам је волела. Толико смо се волеле да је она за мном ишла по граду попут кучета. Када је умрла, завршило се и моје детињство. Плакала сам за њом наредних десет година и онда ми је један неуропсихијатар рекао:“Ви сте та овца. То је архетипски симбол жртве.“

Само пет дана након што је напунила 79 година, 19. децембра 2013., око 10,30 часова на одељењу неурохирургије Клиничког центра Србије, срце велике југословенске глумице Ружице Сокић престало је да куца после дуге и тешке болести. Позоришна и филмска уметница наводно се дуже време носила с Алцхајмеровом болешћу.

(Стори)

БОНУС ГАЛЕРИЈА: Из албума глумице Неде Арнерић

 

За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".

Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".