Измишљени лик који највероватније има порекло у веровањима словенских и германских народа. Најчешће се приказује на санкама које вуку ирваси са торбом пуном поклона. Његов дом се налази на Северном полу или у Лапонији.
Рани хришћански узори за старца седе браде који доноси поклоне деци јесте Свети Никола, епископ Мире у Ликији у Анадолији. Он је према предању васкрсао троје деце које је месар заклао у време глади. Отуда се слави као заштитник деце.
Најчувенији је, ипак, по својим поклонима сиротињи, а нарочито давањем мираза сиромашним ћеркама како не би постале робиње или проститутке. Наводно је убацио кроз прозор врећу са златницима. Касније се прича мењала, па је по једној верзији убацивао врећу кроз димњак, а златници су упали у чарапе које су се сушиле.
Фото: Танјуг/АП
Словенски утицај на легенду о Деда Мразу је зачуђујући. Он је првобитно био зли чаробњак који је волео да залеђује људе. Отимао је децу и одводио их у свом џиновском џаку. Време је пролазило, а Словени су пали под утицај хришћанства, лик је измењен. Постао је љубазан и почео је да даје поклоне деци.
Совјетске власти су 1928. године прогласиле Деда Мраза "сарадником попова и богатих сељака". Новогодишње јелке су биле забрањене, али се веровање ипак у тајности одржало. Ипак, да не би био поистовећен са западним Деда Мразом, Стаљин је наредио да Деда Мразови носе само плаве капуте.
Прочитајте још
Деда Мраз ипак одговара на писма
Писање писама је постао обичај код деце, а садржина је била пуна жеља и доказа о лепом понашању. Многе поштанске службе дозвољавају слање писама Деда Мразу, а на њих одговарају радници поште или спољни сарадници.
Фото: Н. Фифић
Поштанска служба САД има најстарији организовани покушај одговарања на писма упућена Деда Мразу. Почели су 1912. године, а циљ је да се проследе писма малишана великим корпорацијама и добротворним организацијама како би се испунили дечији снови.
БОНУС: НАЈАКТУЕЛНИЈИ ВИДЕО СНИМЦИ
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Нпортал.рс".
