За Мају је овај бериод био један од горих које је проживела. Она је током бомбардовања време провела радећи, живот јој је био угрожен. 

- Да није било рата, мој брат и ја били бисмо најмлађи кантаутори који су популарни у шест република и две покрајне. Неко каже сада су најгора времена, али ја се сећам деведесетих када су биле стравичне инфлације. Мој тата је пуковник, а војна лица су за време бивше Југославије имала највећу плату. Увек сам радила, нисам се жалила. Радила сам и кад су падале бомбе, са метама на грудима, на мостовима...- присетила се Николићева.

Према њеним  речима, у држави остале су само праве патриоте: 

-Оно што је најинтересантније јесте да је деведесет одсто естраде побегло из земље, или се сакривало по подрумима и селима. Нико није хтео да буде патриота, сем нас који смо праве патриоте. Свих 98 дана сам певала на мостовима, ниједном нисам била у подруму. Први дан бомбардовања сам певала у дискотеци у Крагујевцу, нестала је струја, нико није веровао да је почело бомбардовање Србије. Тада сам схватила да живот није бајка -нагласила је певачица у интервјуу за Балкан Инфо.

Проговорила је и о животу и о естради у Америци:

- Себе видим на великој светској сцени са симфонијским оркестром, са четири пратећа вокала, то је био мој сан о естради. Међутим, естрада је данас све, само не то. Ту професију не желим ни једном детету, тај посао није за жене - додала је Николићева.

БОНУС ГАЛЕРИЈА: Ана Николић - ретроспектива каријере

 

За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".

Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".