Тада су припадници "Зелених беретки", "Патриотске лиге", МУП и Територијалне одбране тзв. Републике БиХ напали колону ЈНА у Добровољачкој улици у Сарајеву. У нападу су убијена 42 припадника ЈНА, од којих су 32 били Срби, шесторица Хрвати, двојица Бошњаци и двојица Албанци. Заробљено је 207 припадника ЈНА, 71 је рањен, а деветорица заробљених су убијена.

Из Тужилаштва БиХ су саопштили да је оптужница за злочин у Добровољачкој подигнута против десет особа. На списку су Ејуп Ганић, Заим Бацковић, Хамид Бахто, Хасан Ефендић, Фикрет Муслимовић, Јусуф Пушина, Бакир Алиспахић, Енес Бездроб, Исмет Дахић и Махир Жишко.

- Оптужени се терете да су у оквиру својих функција и овлашћења у војним, полицијским и цивилним структурама, заједно са својим подређенима, планирали, подстрекавали и извршили напад на небрањену мешовиту колону војника и цивила запослених у бившој ЈНА, под пратњом мировних снага УН, те нису спречили убиства и рањавања војника и цивила, пропустили да казне изршитеље убистава и рањавања, мучили и нечовечно поступали према заробљеним војницима, нису спречили ни казнили извршитеље, чак и помагали починитељима након извршеног злочина - појашњено је у оптужници.

Даље, оптужница Тужилаштва тиче се догађаја од 3. маја 1992. године, а прикупљени су докази који се односе на страдање осам убијених са утврђеним идентитетом, међу којима има и цивила и санитетског особља, рањавање 24 особе, заробљавање више десетина војника и цивила који су мучени и злостављани. Предложено је саслушање 277 сведока, као и више вештака, а приложено је око 500 материјалних доказа.

Милорад Којић, директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица, каже за "Новости" да је подизање оптужнице реалан след догађаја имајући у виду сву доказну документацију која је достављена.

- Тај злочин, додао је, заједно са убиством старог свата на Башчаршији, утро је пут страдања сарајевских Срба, етничком чишћењу и њиховом егзодусу, који је кулминирао након Дејтона - каже Којић.

ПОКУШАЈ АМНЕСТИЈЕ РУКОВОДСТВА

ПОДИЗАЊЕ оптужнице, према Којићевим речима, потврђује да је страни тужилац, који је 2012. године обуставио истрагу, био инструисан и да је његова једина жеља и намера била не да допринесе правичности и сатисфакцији за жртве и њихове породице, већ да учествује у амнестирању војног и политичког руководства тадашње Републике БиХ, под контролом Алије Изетбеговића, од одговорности за злочине.

(Новости)

 

За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".

Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".