У српском народу се за Врбицу везује посебан обичај који изводе девојаке, које се зову Лазарице. Оне играју и певају обредне песме са циљем да заштите људе од злих сила.
Обичај вуче порекло још из прехришћанских времена, а повезан је са буђењем пролећа.
Код своје предводнице тзв. Лазара, девојке се окупљају у четвртак увече, где се за њих припрема вечера и код ње ноће и од ње крећу у поход који се завршавао у Лазареву суботу.
Број учесница ове поворке морао је бити непаран. Чланице поворке су биле девојке стасале за удају и на неки начин ово је за њих био вид иницијације, тј. приказивања селу.
Обичај је налагао да, ако се девојка не уда, мора да учествује бар три пута у овој поворци да би избегла несрећу.
Прочитајте још
Фото: Јутјуб принтскрин/ Goran Stojanovic
Једна од девојака према традицији облачи мушку одећу - представљајући Лазара. На глави је носила калпак или шешир окићен цвећем, док је остатак аксесоара чинио штап, јатаган или марама.
Девојка Лазарица би била обучена у свечано бело одело, окичена цвећем док јој је вео скривао лице. Остатак групе девојака такође је био свечано обучен, окићен цвећем, а у руци су обично носиле бели лук, звонце и прапорце.
Поворка би кретала у рану зору. А испред сваке куће су Лазар и Лазарица морали да изведу посебан плес, остале учеснице би их пратиле са неком од песама, желећи домаћинима срећу и напредак. Заузврат би од домаћина на поклон добијале јаја и посне колаче. У случају да наиђу на негостољубивог домаћина, певале би "распоје", са циљем да пониште све добре жеље.
Народ је веровао да њихова поворка и одевни предмети поседује магичне моћи. Међутим, њихове моћи су могле да буду и опасне, зато су укућани избегавали да их дочекују празног стомака, био им је забрањен приступ кући а нису смеле ни да певају под кровом.
Змије у народном веровању и обичаји у поворци везани за њих
Брисање руку о дувак (вео Лазарице) је такође представљао ритуални обред, који се може повезати са народним веровањем да се руке више неће знојити ако их протрљамо змијском кошуљицом. Због овог ритуала Лазарица се сматраи персонификацијом змијског божанства.
Лазаричин венц од цвећа (који се сматрао магичним) се такође је повезан са змијама, јер народно предање каже да змије познају све лековите траве.
Бела боја одеће је такође симболизовала боју жалости из паганских времена а змије су биле симбол подземлја.
Због свих ових обичаја, који су углавном практиковани на простору бивше Југославије и Бугарске, верује се да су преузети од староседелаца балканског полуострва.
Ватра Лазарица
У неким крајевима Србије, уочи Лазареве суботе, пали се ватра - Лазарица.
Верује се да паљењем снопова кукуруза, грања и сламе, као и њихово прескакање растерује зле духове, вештице и болест. Онај ко успе да прескочи ватру, "чисти" грехове са себе. Током трајања овог ритуала прочишћења, служи се обилна гозба. Прескакање углавном изводе млади, а нико не иде кући док не изгори последњи сноп.
(Национална географија)
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".
