Према каснијем писању новина, била је удата, а брак је описан као веома несрећан што ју је и навело да размишља о “ослобађању жена” од лошег супруга, концепту који је у Русији у то време био фактички непознат.

Попова је била узнемирена и понашањем које су мушкарци испољавали према својим супругама у браковима у својој непосредној близини. Веровала је да су многе жене у својим домовима третиране као “сељаке у заробљеништву“ од стране мужева који су их тукли и понижавали свакодневно.

Верује се да ју је управо ово на крају и навело да започне свој злогласни посао.

Шта је било са мужем мадам Попове није познато. Тек, она се у неком моменту појављује као слободна жена и дискретно води свој “бизнис” плаћеног убице специјализованог за убијање, али само - лоших мужева.

Незадовољне супруге долазиле би код ње да их она “ослободи мужа тирана”. Злочини тих мушкараца варирали су од преваре до злостављања, али било је и жена које су се једноставно “заситиле” брака. Попова би од њих узела малу надокнару “пре обављеног посла” након чега би се упознавала са жртвом и дискретно је тровала стављајући у пиће или храну арсеник. По обављеном послу тазе удовица би исплаћивала остатак “хонорара”.

Попова се међу женама прочула као нека врста њихове заштитнице, а успешно је “пословала” 30 година у распону од 1879 -1909. тј. све док се један од њених послодаваца није покајала што је унајмила Попову да јој убије мужа.

Притиснута грижом савести почела је да шаље писма полицији у којима је признала да је платила Попову, а онда се у једном тренутку одлучила и да оде у полицију и призна све.

Након признања, полиција је ухапсила Попову. Када се сазнало за шта је општужена, јавност је била згрожена. Бесна руља (састављена вероватно већински од мушкараца) дошла је испред њене куће претећи да ће је спалити на ломачи, а полиција је морала да интервенише како би мадам спровела до ћелије.

Попова у затвору није показала кајање, нити је покушала да се брани. Напротив! Признала је сва убиства, објаснивши да је “убијала мушкарце који су своје супруге третирали као робиње”, да су њени поступци били “дела милосрђа”, те да никада није учинила ништа нажао ниједној жени. Осим тога, тврдила је да није убица јер је користила отров, па је смрт била спора и “природна”, а жртве су умирале без знања да су отроване”, пише портал Цриме ин мy поцкет.

Око броја убистава тужилаштво и одбрана нису могли да се сложе. Попова је тврдила да је убила укупно око 40 мушкараца, али се због дуге владавине терора и “бизниса” који је водила 30 година данас наводи да се та цифра креће до око 300 жртава.

Суђење и пресуда били су брзи. Мадам Попова проглашена је кривом за убиства и осуђена на смрт стрељањем. Погубљена је у Санкт Петербургу 1909. године.

Многе жене које су ангажовале Попову такође су оптужене и проглашене кривим за саучесништво у убиству, али су до тренутка када су дошле до суда већ умрле или пребегле за Америку.

(Istorijskizabavnik.rs)