Као што смо већ писали Црна свадба је обред који су упражњавали Власи и односио се на ситуације у којима би преминули млади људи.

Фото: Јутјуб принтскрин/Firefly Productions

 

 

Реч је о обреду коме углавном присуствује само најужа породица, па се о њему и не зна много. Етнолози који су проучавали овај обичај кажу да је саставни део обреда окићени барјак који се носи на гробље где се ломи изнад гроба покојника и ту оставља. Након тога, слично као за даћу или за помен, ручак се у кући покојника намени за душу, одигра се коло и када се оно заврши каже се да се завршила црна свадба.

Сам ритуал спаја елементе свадбе и сахране. Покојник се сахрањује у свадбеном оделу, а пре спуштања у раку, његова "црна млада" у белој венчаници му се заклиње на верност. Иако су сви у жалости и тугују, играју свадбарско коло око ковчега, што је најпотреснији моменат церемоније.

После годину дана, брак се раскида сложеним обредом чија је централна тачка ломљење свадбеног барјака на гробу покојника. "Црна млада" тек после тога има право да настави са својим животом и нађе новог изабраника, а покојник на оном свету има своју "суђеницу" са којом ће проводити свој вечни загробни живот.

Фото: Јутјуб принтскрин/Firefly Productions

 

 

Млада или младожења који су пристали да симболично буду венчани годину дана након тога више немају никакве обавезе и слободни су да заснују брак и породицу.

Један други обичај код Влаха био је још језивији и примењивао се у делу Хомоља и Подунавља, чак и у XX веку.

За разлику од црне свадбе, која је опстала до дана данашњег, обичај који је скоро потпуно ишчезао је "откопавање покојника".

Фото: Јутјуб принтскрин/Firefly Productions

 

 

Откопавање покојника се везивало за култ сунца и такође се практиковало кад умре млада особа. Четрдесет дана после смрти родбина и пријатељи долазили су рано ујутру на гробље и буквално ископавали ковчег. Затим би га усправљали, отварали и белом марамом покојнику брисали лице. Леш би тада окренули ка сунцу да га оно обасја својим зрацима и "прими", а потом би затворили ковчег и вратили га у земљу. Након овог обреда, припремали би се сви погребни обреди који су извршени оног дана када је особа умрла. То значи да би му припремали богату трпезу, коју су износили на гробље заједно са цвећем, свећама и тамјаном. На уобичајеној сахрани тада следи поливање гроба бистром водом, којом покојник треба да се умије, а затим паљење свећа како би "видео" где је храна.

Попут старих Египћана, Власи се према мртвима понашају идентично као са живима, јер верују да су они живот само преместили у подземни свет.

 

За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".

Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".