Последна недеља поста назива се још и Страсна или Страдална недеља Великог поста. Име је добила по старословенској речи страст која значи страдање, трпљење и бол.

Фото: И. Маринковић, Профимедиа, СПЦ

 

Последња седмица Васкршњег поста од најстаријих времена проводи се у најстрожем посту. Једе се храна спремљена на води, а многи заправо једу само хлеб, со и воће.

Уље и вино дозвољени су само на Велики четвртак, јер је тога дана установљена Света тајна причешћа.

Сваки дан ове седмице назива се у богослужбеним књигама светим и великим због светих и великих догађаја који су се збили тих дана.

Сваки дан има своју тему – понедељак, уторак и среда посвећени су сећању на последње беседе Исуса Христа.

Сећањима, молитвама и напевима издвајају се последња три дана. На Велики четвртак, у црквама везују се звона, уместо којих се оглашавају клепала.

На Велики петак, црква се сећа бројних догађаја – од извођења Исуса Христа пред суд Понтија Пилата, разапињања на крст, до полагања његовог тела у гроб.

На тај дан најважније је бојење јаја. Ко може, не једе ништа цео дан, други не једу и не пију до изношења плаштанице, односно до 15 часова.

Сухоједење, односно само хлеб и вода, за многе и потпуно уздржавање од хране, прописани су и за Велику суботу.

Меша се и ускршњак, обредни колач украшен бојеним јајима. Радни је дан, завршавају се сви послови и припреме за Васкрс.

У недељу православни верници славе Васкрс, највећи и најрадоснији од свих празника.