Аца Лукас је осетио и другу страну медаље, док су му у каријери цветале руже. Почео је да конзумира наркотике који су му доста одмогли у животу. Лукас је један од ретких певача који је то и јавно признао.

Фото: АТА имагес

 

- То је најгори и најтежи део мог живота. Сасвим случајно сам ушао у то. Знате, сви се нешто праве фини, као не дрогирају се, а дрогира се пола града, а када неко спомене дрогу, одмах изговарају моје име. Први пут сам пробао наркотике када сам 21 годину. Најпре сам узео мало, па мало више и онда још више. У 22. години сам узимао чак осам пута недељно, па сам наредне три године почео интезивније да је купујем и увек имам код себе. Сећам се, као да је јуче било, како сам се када сам 2001. године огрезао у наркоманији, посвађао са тадашњом супругом Наташом, након чега сма отишао у Париз. Тих 15 дана је било катастрофално. Изгледао сам ужасно, не можете ни да замислите на шта сам личио, а онда сам рекао себи: "Доста, брате, ово не води ничему!" Сео сам у ауто и отишао у Швајцарску, у Базел, одакле сма ступио у контакт с другом који је живео у Цириху. Он и његова жена, иначе медицинска сестра, нашли су ми контакте за лечење, у коју сам стигао четири дана касније. Био сам упоран и успео сам да се решим тог порока. Нисам жалио новац ни време, ништа, само да се очистим од тог зла - присетио се касније певач, којем жеља за нормалним животом није надјачала потребу за пороком.

Фото: АТА имагес

 

- Успео сам да се излечим, али, нажалост, то је кратко трајало. Провео сам 15 дана у тој болници и платио 45.000 марака. Али, после тога нисам био излечен.Заправо, мислио сам да јесам, али нисам. Годину дана ништа нисам узимао, а она сам почео поново, иако нисам могао да поднесем као раније. Кокаин је почео да ми се гади, дан-данас су ми остале последице од конзумирања наркотика и свестан сам да ћу до краја живота имати тикове. Код куће сам ја увек био задужен да мењам деци пелене јер нисам осећао никакве мирисе. Мени је чуло мириса одавно нестало и ту нема помоћи. Сећам се, пре неколико година на једном наступу у Црној Гори десио се пожар. Док сам певао на бини, приметио сам око себе дим, али нисам осећао да смрди. Мислио сам да су у дискотеци пустили онај вештачки. Онда је син дошао до мене и рекао:" Бежи, бре, ћале, зар не видиш да је пожар!" Кад сам се окренуо, иза мене је све горело. Ето, порок те узме у своје канџе и нема спаса - описао је Лукас, који је од првог дана стајао иза својих поступака.

Фото: АТА имагес

 

- Не може ни свако да се дрогира. Видим ја да би сви да буду Аца Лукас. Не иде то тако. Најмлађа ћерка Викторија, једног дана ће сигурно да ме пита за све што сам радио, док моји старији клинци то знају. Бржи сам од интернета и моји клинци у све што су сазнали о мени, чули од мене, па и за дрогирање. Мислим да сам ја увек све могао боље да им објасним. Ако сам одабрао да будем јавна личност, а нисам цвећка, онда морам да сносим одговорност и да објашњавам шта се сме, а шта не. Деца мене у животу нису видела надрогираног. Стојим иза свега што сам урадио и за 99одсто ствари се не кајем, јер човек из свега треба да извуче поуку. Већ сам рекао да ми је једина грешка била дрога. Ипак, пробао сам је јер нисам знао. Битно је само да деца нису кренула мојим стопама, што се порока тиче. Тешко је излечити се од наркоманске зависности.Ипак, могуће је! Додуше, ја нисам користио хероин и нисам имао ту врсту пропадања организма, мозга... Свега. То ме никада није привлачило - отворио је једном душу Лукас за Глоссy.