Подсетимо, протеклог викенда палестинска милитантна група Хамас покренула је изненадни напад на Израел који је однео бројне жртве. Нове борбе у Појасу Газе поклапа се са 50. годишњицом рата који је сукобио Израелце са њиховим арапским суседима.

Порекло рата из 1973. мора се тражити у освајању Блиског истока од стране Британаца у Првом светском рату. Чим су Турци протерани са тог подручја, почела је да се формира јеврејска држава, која је 1948. добила независност.

То је изазвало масовни долазак јеврејских имиграната из целог света, који су се сукобили са арапским становништвом у крвавом сукобу који и даље траје.

Позадина 

Иако је имао подршку Сједињених Држава, Израел је био окружен непријатељским земљама попут Египта, Сирије, Јордана и Либана, које су 1967. покренуле инвазију да би освојиле земљу. Међутим, за само шест дана Израелци су успели да одбију све офанзиве захваљујући модерном арсеналу који су добили од Америке, па чак и заузели Синајско полуострво, источну обалу реке Јордан и Голанску висораван.

Наравно, ово је само додатно заоштрило сукоб, па су Египат и Сирија тражили освету након шест година и формирали нову арапску коалицију да поврате изгубљено тло. Дан Д је био 6. октобар 1973. године, празник Јом Кипура у коме су се Јевреји посветили молитви, одмору и посту.

Фото: Википедија/Јавно власништво

 

Фото: Википедија/Јавно власништво

 

Пошто су муслимани у те дане славили Рамазан - Израел није очекивао никакав напад, али су имами дали дозволу да се обичаји потисну уз образложење да је то свети рат за одбрану ислама.

На срећу Израелаца, израелска обавештајна служба Мосад, добила је дојаву од једног од њихових шпијуна и египатског министра спољних послова Ашафа Марвана, неколико сати пре почетка напада па су у журби мобилисали своје резервисте и ставили авијацију у приправност, а своје тенковске дивизије померили према границама.

Фото: Википедија/Јавно власништво

 

Арапска коалиција предвођена Египтом и Сиријом узвраћа ударац

Борба језапочета на југу нападом египатских бомбардера на непријатељске ваздушне базе, након чега је уследила артиљеријска баража која је сравнила израелске положаје у Суецком каналу. Пошто је непријатељ парализован бомбардовањем, 4.000 Египћана је кренуло у напад гуменим чамцима: Јомкипурски рат је почео. 

Израел је одмах извршио контранапад са својим тенковима, али су они постали жртва совјетских противтенковских пројектила Сагер, које су Руси дистрибуирали као део своје глобалне борбе против савезника Сједињених Држава.

Фото: Википедија/Јавно власништво

 

Пошто је обала била обезбеђена, Египћани су почели да превозе своје оклопне аутомобиле са сплавова и понтона - суштински маневар за одбрану освојеног терена.

У међувремену, Сиријци су на северу покренули сопствену офанзиву на Голанску висораван, али су тамо наишли на две непријатељске оклопне дивизије које су прекинуле њихов напад. Израел је одговорио серијом ваздушних напада на Сирију који су стигли до самог Дамаска, након тога је 11. октобра уследила инвазија на арапску земљу у смелом нападу усмереном на престоницу. Губитак трупа и територије био је тежак ударац за Сиријце, који су тврдили да су их Египћани оставили на цедилу. 

Фото: Википедија/Јавно власништво

 

Пошто је Сирија практично изашла из рата, израелска војска се концентрисала на југ, где су египатски положаји били појачани са 400 тенкова совјетске производње распоређених дуж Суецког канала. Охрабрен успехом, египатски председник Анвар ел Садат одлучио је да настави офанзиву како би уклонио притисак са својих сиријских савезника, уместо да брани освојену земљу како су га саветовали његови генерали.

Фото: Википедија/Јавно власништво

 

Упозорени на обнављање офанзиве од стране Мосада, Израелци су распоредили своје тенкове иза брда која су доминирала тереном, као што су већ учинили у Шестодневном рату. На тај начин су једно по једно непријатељско возило уништили на равницама испод њих, док су они остали практично невидљиви. 

До 14. октобра, египатска офанзива се завршила масакром у којем је изгубљено 250 тенкова, операција је била бескорисна с обзиром на то да су Сиријци обуздали израелско напредовање захваљујући доласку својих ирачких савезника. Убрзо су им се придружиле и снаге из Јордана, Саудијске Арабије, Либана и Кувајта, које су помогле да се заустави офанзива 40 километара од Дамаска.

Борба за канал

Заустављени на северу и са пораженим Египћанима, најбоља опција за Израел је била контранапад у каналу, а под командом будућег премијера Ариела Шарона. Стога су напали непријатеља кроз процеп у египатским линијама код Горког језера. Операција је почела 15. октобра.

Фото: Википедија/Јавно власништво

 

Док је Садат славио победу у Сирији на улицама Каира, Шаронова мета су биле ракете земља-ваздух распоређене иза египатских линија, чије би уништење омогућило израелским ваздушним снагама да заузму небо. Египћани су на губитак своје противваздушне одбране одговорили сопственим нападом, чији је циљ био да пресеку уски коридор кроз који је Шарон примао појачања и залихе са севера и југа.

Фото: Википедија/Јавно власништво

 

Дана 17. октобра, Египћани су напали израелске положаје на језеру, али су пали у унакрсну ватру тенкова из заседе и поново су уништени, изгубивши 90 посто својих тенкова. Захваљујући овом подухвату, Израелци су коначно успели да изграде плутајући мост на другој страни канала, преко ког су њихове оклопне дивизије почеле да прелазе без отпора. Паралелно им се у борби прикључила и 18. авијација.

Иако је био у опасности да изгуби све своје трупе на десној страни канала, Садат је тврдоглаво одбијао да их евакуише, остављајући већину своје војске на погрешној обали, док су Израелци пресекли путеве и уништавали ваздушне базе. 

До 24.октобра, израелски тенкови су већ заузели Суецки канал, потпуно опколивши египатску војску, и стигли на 100 км од Каира. Било је очигледно да је рат одлучен, а амерички државни секретар Хенри Кисинџер је започео преговоре о дефинитивном прекиду ватре између зараћених страна. 

Фото: Википедија/Јавно власништво

 

У мировним преговорима који су уследили, Израел је одустао од великог дела стеченог након 1967. године, враћајући Синајско полуострво Египту 1982. и повлачећи се из Сирије, али задржавајући контролу над Голаноским висоравнима.

Захваљујући овоме, Израел је коначно успео да умири своје суседе, тако да између њих није било рата од 1985. године, а сукоби су ограничени на борбу против исламистичких група као што су Хамас и Хезболах.

Фото: ЕПА

 

Фото: Танјуг/АП

 

 

(Национална географија)

БОНУС ВИДЕО:

За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".

Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".