У равничаским пределима наше земље, у скоро сваком дворишту је био посађен дуд. Деца су га обожавала, а на босим стопалима остајали су црни или црвени трагови који су се тешко прали. гуске су такође таманиле опале плодове ове слатке воћке. 

На огромну тугу и жалост, равница више није толико испуњена стаблима ове здраве воћке. 

Разликујемо две врсте дуда, бели дуд и црни дуд. 

Бели дуд 

Дрво које порасте до 20 метара и има округлу крошњу. Млади изданци и лисне петељке обилују млечним соком. Листови су широкојајасти, обично голи, назубљеног обода. Плод дуда (дудиња) је сложен, а боја му се креће од беле, преко ружичасте, или црвене до црвено-црне. Сматра се да бели дуд води порекло из Кине где се гајио због лишћа којим се хране свилене бубе, као и слатких плодова.

Фото: Принтскрин/Јутјуб/ Једноставан Свет

 

Црни дуд 

Дрво више од 20 м са дебелим, широко-јајастим, сок дуд назубљеним, или неправилно режњевитим листовима. Са наличја су храпави и длакави. Мушки и женски цветови сакупљени су у ресе из којих се развија сочно дудиње црно-љубичасте до црне боје. Плодови црног дуда су готово двоструко већи од белог. Води порекло из Ирана и Авганистана одакле је пренет у остале крајеве. Узгаја се због слатких плодова.

Ова воћка се најчешће користи  у народној медицини, а највећи значај има у фитотерапији. У народној медицини се од дуда користи, кора са корена, плод и лист црног дуда.  Свеж и зрео плод се користи за прављење сирупа. Млади, здрави и потпуно развијени листови беру се преко лета и суше у танком слоју на промаји у хладу.
Плод садржи око 9% шећера, органске киселине, пектин, витамине, минералне соли…

Фото: Принтскрин/Јутјуб/ Једноставан Свет

 

Дуд се још користи као благотворно средство за искашљавање, кора корена такође  као пургатив, лист као адстрингенс (средство које површински скупља кожу и слузокожу), а народ верује и да снижава концентрацију шећера у крви.

Сируп од црних дудиња можемо користити као средство за испирање уста и грла током упалних процеса, благотворно средство за изазивање столице, средство за искашљавање. 

Од дудовог листа се праве различити чајеви мешани за другим биљкама. Користи се код дијеталних исхрана, за повишен шећер у крви. У ову мешавину улазе махуне црног пасуља, лист боровнице и пелин. 

Зреле, врло слатке беле и ароматичне накисело-слатке црне дудиње користе се у исхрани, од њих се прави сок од дуда, компоти, слатко, сируп… Једу се и свеже или осушене, а служе и као храна живини. Из дудиња црног дуда цеди се сок од кога се кува сируп и пекмез, али се користи и као благ лек против запаљења грла и уста. Од ферментисаних зрелих дудиња пече се ракија дудовача. Осушене дудиње могу да се мељу и додају тесту за колаче. Дудово дрво употребљава се за дрворез, столарију, за израду каца, бачви и буради.

(Ало)

БОНУС ВИДЕО: