Милан Вагић живи годинама на Маљену у близини Ваљева и бави се претежно сточарством. Данас је жив, психички врло јак, а једино што му није оштећено и разорена је чиста планинска душа која на падинама Дивчибара дочекује и испраћа случајне пролазнике. Нико не може ни да наслути каква судбна се крије иза срдачног осмеха овог човека.
Милана је снајпер је погодио у чело током рата 1992. године, одскочна мина му је откинула ногу, а канцер озбиљно нарушио здравље. Међутим, после свега што је преживео, истиче да га је вера једино спасила.
- Вероватно су ме снајперисти гађали у чело, али срећа, те ме је метак само окрзнуо. Тада ми је повређена аркада. Међутим, оно сто је уследило је било стравично. На Свилеји ми је готово целу десну ногу и стопало разнела бомба. Међутим, успео сам све да санирам и са ходам нормало - започиње причу Милан.
Наиме, Вагић тврди да је један од ретких људи којем се душа одвојила од тела у том врло тешком тренутку, када му је живот висио о концу. Откирва да је себе гледао са висине како умире у локви крви која је кључала из покиданих вена.
- Део стопала ми је био у пределу кука. У једном моменту сам хтео да се убијем. Али, нешто се мени десило. Ја сам био атеиста и нисам веровао ништа.Читао сам да се људима одваја душа од тела, и мени се то, управо десило. Имао сам 30 година - објашњава.
Прочитајте још
Наглашава да када препричава своје несвакидашње искуство људима, они се обично смеју, те не верују да се тако нешто заиста догодило.
- Људи се смеју, али ја од тог тренутка заиста верујем да се то догађа. Много сам био искрварио, изгубио сам око три и по литара крви и нисам пао у кому. Тело вам се дигне на висину, рецимо, "Београђанке" и почиње нов живот. Видео сам са висине себе како се копрцам у локви крви. Ја сматрам да се тада душа одвојила од свог тела и да сам био на ивици живот и смрти. Цео живот ми је био пред очима, али када ми је прошла мисао да нећу више видети своју ћерку, тада као да сам се вратио у своје тело - описује шта је све доживео Милан.
Подвлачи да је тада добио неку надљудску снаги и одустао је од намере да се убије.
- Ја не знам колико је све трајало. Када се то десило, решио сам да се не убијем. Извукао сам каиш из војничких панталона, који тешко може да се пробуши оном гвозденом иглицом од шнале. Ја сам подвезао ногу и успео да пробушим рупу у онаквом стању, док није дошла Војна хитна помоћ и одвела ме у болницу - прича Вагић.
Милан је сада веома поносан на себе што није поклекао. Са друге стране, представља и живог сведока нечега што постоји у нашим предањима - да је душа сваког од нас бесмртна.
БОНУС: НАЈАКТУЕЛНИЈИ ВИДЕО СНИМЦИ
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Нпортал.рс".
