Рис Риста (Лyнx Лyнx) како су га назвали надлежни у Националном парку "Ђердап" стар је између пет и седам година а у његовом збрињавању читавом акцијом координисало је Министарство за заштиту животне средине. Њега је крајем прошле године повредио аутомобил на Ђердапској магистрали и он је до момента враћања био под надзором ветеринарске службе Борског Зоо врта у коме му је пружана адекватна здравствена помоћ и нега.
Тек након што је надлежно Министарство за заштиту животне средине одобрило, рис Риста је поново враћен на подручје Националног парка "Ђердап" уз ГПС огрлицу , преко које ће моћи да се обавља надзор и праћење његовог даљег кретања у наредних годину дана. Преко огрлице ће се користити подаци преко којих ће се утврдити величина територије по којој се креће ова животињска врста, која спада у заштићене врсте у Србији.
Иначе, на територтији Националног парка "Ђердап" Доњи Милановац овом јединком настањено је 10 до 12 примерака. Према проценама стручњака у Србији има од 40-60 јединки.
Прочитајте још
Фото: Министарство заштите животне средине
На враћању овог пегавог мужјака, риса Ристе, била је укључена стручна и научна јавност, па поред надлежних из Националног парка "Ђердап" Доњи Милановац и Министарства за заштиту животне средине, присуствовали су и представници Завода за заштиту природе Србије и Биолошког факултета Универзитета у Београду, до Зоо врта у Бору и ветеринарских служби Бор.
Балкански рис - угрожена врста која живи у Србији
Балкански рис је подврста евроазијског риса, највеће мачке на Балкану. Према ИУЦН Црвеној листи угрожених врста, балкански рис је крајње угрожена животиња, зато што у природи има мање од 50 зрелих јединки.
У Северној Македонији је присутан у западном делу: јужне падине Шаре, Бистре, Кораба, Дешата, Стогова, Караормана, Илинска-Плакенска планина, Јабланица, Јакупица, Галичица (сликан 2020. први пут после неколико деценија) и у области Јасен (Караџица и Сува Гора) и вероватно Пелистер (последња слика тамошњег риса је из 2013. године).
Упориште балканског риса је Национални парк Маврово и његово непосредно окружење - тамо је потврђено присуство и размножавање јединки. Присутан је и на планини Проклетије на Косову и Метохији. У Албанији је врло мало јединки, на планини Мунела, у Националном парку Шебеник-Јабланица, као и на планинама у близини града Елбасан.
Фото: Профимедиа
Рис у Србији - где му је станиште?
У Србији је веома проређен. Насељава Шар-планину, Коритник, Проклетије, Мојстирско-драшке планине, Национални парк Тару, Национални парк Ђердап, Северни Кучај - Мироч, Јужни Кучај, Стару планину, Ртањ, Озрен, Девицу. Примерци су пронађени и у Војводини. Настањује густе шуме и речне клисуре које се простиру на 1.000 до 1.500 метара надморске висине. Заузима територију од пет до 100 километара.
Фото: Профимедиа
Балкански рис - особине
Рис је усамљена и територијална животиња. Активан је ноћу, а највише лови срне, дивокозу и зеца. Најновије истраживање о алтернативном плену риса, анализом његовог измета, такође показује и податке о другим врстама плена: дивље свиње, куне, лисице, веверице, мишеви, пацови, пухови и слепи мишеви (Иванов ет ал., 2018).
Паре се од фебруара до априла, женка је гравидна седамдесет дана, након чега рађа једног до три слепа и беспомоћна младунца. После 6 месеци млади више не сисају и почињу да једу чврсту храну. После 10 месеци постају потпуно независни, а полно су зрели након две године. Животни век балканског риса у природи је 12-14 година.
БОНУС: НАЈАКТУЕЛНИЈИ ВИДЕО СНИМЦИ
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Нпортал.рс".
