Љубивоје Ршумовић, један од најзначајнијих домаћих писаца за децу, аутор "Буквара дечјих права", "Фазона и фора" и још око 100 књига углавном намењених деци, почео је да пише још као основац, у свом родном Љубишу, надомак Златибора.
У његовој званичној биографији пише да је прве песме објавио у ужичким "Вестима", још као гимназијалац, с краја 50-их година прошлог века, а онда и у "Књижевним новинама", тада званичном гласилу Удружења књижевника Србије.
Цртеж као подсмех или јавна осуда
Отприлике у исто време када је објављивао своје песме у листу "Вести", у тадашњем Титовом Ужицу, у истој тој редакцији започиње и свој први професионални ангажман.
Фото: З. Кнежевић
Прочитајте још
– У питању је било цртање карикатура за тај лист. Био сам ученик трећег разреда гимназије, имао сам тада 17 година и није то био стални посао. Али, ако би у редакцију стигла нека вест о недоличном или бахатом понашању неког директора, онда би мој посао био да га извргнем подсмеху или јавној осуди. Тако се десило да директор предузећа „Котроман” из Мокре Горе запосли своју ближу и даљу родбину, а предузеће притом плива у дуговима. И ја нацртам једну страћару, коју са свих страна подупиру балвани на којима пише "сестрић", "свастика", и тако даље – прича Ршумовић у интервјуу за сајт "Послови Инфостуд".
Он додаје како му је због поменуте карикатуре стигла и тужба од стране директора.
Фото: Инстаграм принтскрин/ljubarsumofficial
– Директор тог предузећа је онда решио да ме тужи. Ја сам се, наравно, уплашио, али тадашњи уредник листа "Вести" Милојко Ђоковић рекао ми је да није у реду да ја идем на суд, да ће он ићи уместо мене, пошто је он и наручио и објавио карикатуру – прича Ршум.
Сарадњу са овим листом наставио је још годину дана, а на наше питање сећа ли се случајно колико је тих година износио његов хонорар, одговара:
– Питате ме шта сам могао да купим за тај новац. Купио сам прве праве ципеле и један леп шал са којим сам се сликао. А слао сам и родитељима што би остало.
