Кренула је мундијалска грозница. До почетка "Светског првенства у Катару 2022" остало је још месец дана (од 20. новембра до 18. децембра), а Србија с нестрпљењем очекује још једно издање своје репрезентације на највећој фудбалској смотри.
Док не крене "оно право" и док се бусени травнатих катарских терена не подигну под налетима данашњих асова, време је присетити се пређашњих мундијала и романтичних прича из историје "најважније споредне ствари на свету".
"Нпортал.рс" је за вас припремио прегршт занимљивих тема, извештаја и фотографија са ранијих светских првенстава у фудбалу у оквиру рубрике "Ретро Мундијал", а започећемо правом носталгијом - и то са Балкана!
Прича о једном од највећих уметника на бубамари, Георге Хађију, и репрезентацији Румуније која је уз Бугарску (4. место) заслужна за "балканску бајку" која се 1994. на СП у САД "давала" на екранима широм света.
Фото: Профимедиа
Прочитајте још
Док су Југословени под санкцијама "апстинирали" од фудбала, а деда Аврам својим динаром извлачио земљу претходно измучену ратом из кризе, Румуни су те године у Америци догурали до четвртфинала, где су несрећно испали од потоње трећепласиране екипе Шведске - на пенале 2:2 (5:4). Међутим, лепршав, али и чврст фудбал који су демонстрирали, као и лекције јужноамеричким селекцијама (Аргентина "палог" Марадоне у осмини финала 3:2 и Колумбија у групи 3:1), уз нову визију пикања "бубамаре", једна су од најлепших и најроматичнијих сторија са Мундијала. А, за људе из Румуније, Марадона је и дан данас један - и није из Аргентине, родио се подно Карпата и зове се Георги.
Поред Хађија, у саставу су комшије имале још адута. Страшну и чврсту одбрану предводио је голман Флорин Прунеа (алтернатива му је био Богдан Стелеа), а позади су били и Белодедић, Петреску, Продан... Лупеску, Попеску, Мунтеану, Радучоју, Думитреску и наравно Марадона са Карпата, старали су се о вези и навали, а са клупе их је предводио Ангел Јорданеску.
У наредним редовима преносимо вам текст о румунским уметницима и целокупном румунском фудбалу које су "ТВ Новости" објавиле 13. јула 1994, четири дана пре великог финала 15. Мундијала у коме је Бразил на пенале савладао Италију, 0:0 (3:2).
ПРИЧА О РУМУНСКОМ ФУДБАЛУ: Тим за данас и сутра
Румуни су једина селекција која је на "САД 94" очитала праву лекцију саставима из Јужне Америке, а то већ нешто значи. Колумбија и Аргентина нису потучене "тоталним", европским стилом, него сасвим новом визијом. Могли би је назвати "карпатска", а неодољиво подсећа на балканску или некадашњу средњоевропску. То подразумева беспрекорне комбинација, продуховљеност, ефектне потезе и што је најважније - "патос". Жаргон који подразумева сталну припијеност лопте за траву, а то могу само истински мајстори.
За већину љубитеља фудбала Румуни су прворазредна сензација, али треба рећи да они нису без традиције. Одувек су у светском фудбалу заузимали значајно место. Додуше, то се не односи на национални тим коме је недостајало склада. Па ипак, заувек ће остати записано да је Стеауа први клуб из бивше Источне Европе који је освојио Куп шампиона. Знатно касније појавила се и сјајна генерација Црвене звезде.
Као и Југословени, и Румуни све полажу на естетику. У њиховим редовима има Турака, Јевреја, Мађара, Словена, Татара, Срба, Грка, али и оних чији корени потичу од Драчана, римских колониста. Таква шароликост не смета им да јединствени истрче на терен и прикажу параду мајсторија. Не тако давно било је крви на улицама Темишвара, у покрајини Ердељ, исукани су ратни мачеви. Све се слегло, а спорт је послужио као средство измирења. На жалост, на нашим просторима немамо такав пример.
Фото: репринт ТВ Новости
Политичка превирања и одлазак диктатора Чаушескуа тотално су изменили фудбалску слику. Тако је 1990. године на Мондијалу у Италији, једини "странац" у румунској репрезентацији био Родион Каматару. Добио је излазну визу као заслужни мајстор фудбала. Сада је обрнута ситуација. Селектор Јорданеску одлучио се за девет "легионара", док је у Америку путовало 13 првотимаца из домаћих клубова, углавном младих играча, који тек очекују девизне ангажмане.
У време владавине Чаушескуа и у фудбалу је било централизма. "Армејци" (Стеауа) и "полицајци" (Динамо Букурешт) узимали су у своје редове кога су хтели, будзашто. Пробијао се покоји фудбалер Универзитатее из Крајове и то је било све. Сада су стеге попустиле. Фудбалски занесењаци у Брашову, Плоештију, Темишвару... стварају потенцијал за своје потребе, иако су Стеауа и Динамо и даље перјанице.
Букурештански централизам донео је, ипак, предност репрезентацији, јер је увек била уиграна. Кандидати су се знали у душу. И поред тога, европски шампионати били су права мора, а светска првенства само прилика за излазак из земље. Балкански менталитет је узимао данак. Али, и по том питању десиле су се корените промене. Румунија је остала константа на фудбалској мапи, али је руководство непослушног Јона Владојуа експресно послала кући, после безразложних критика. Чврста рука која има оправдање.
Такви ставови, међутим, раније су имали и контра ефекте. Марсел Радукану, један од најталентованијих фудбалера последњих деценија 1982. се једноставно није вратио са Стеауом у Букурешт, после турнеје по западној Европи. Он се сматра првим фудбалским дисидентом. У Дортмунду и Цириху је остварио запажену каријеру.
Фото: Профимедиа
Да су Румуни другачијег менталног склопа од комшија потврдили су и током квалификација за "САД 94". Чим су кола кренула низбрдо председник Фудбалске федерације, Мирчеа Санду, сменио је селектора Корнела Динуа и наименовао Анхела Јорданескуа за кормилара. Човек, који је био актер севиљског финала и победе над Барселоном у финалу КЕШ-а, а затим помоћник Јенеиа у Стеауи (финале КЕШ-а и пораз од Милана 1989), успео је немогуће. Румуни су славили у Кардифу (2:1), а он добио велики спортски "кредит".
Због тога није било приговора када је објавио списак путника, на којем су многи интернационалци изгубили место, а таленти букирали карте. Испоставило се да има 13 фудбалера на које се рачуна у сваком моменту, а клинички "мртвог" Георге Хађија поново је промовисао у лидера. Тиме је добио оно што недостаје многим конкурентима - десну руку на терену.
Румуни су победили у најважнијим мечевима квалификација, а против Аргентине су демонстрирали једну новину, до сада виђену на "САД 94". У констелацији игре, без нападача, "гаучосима" су дали три гола! Како? Лако. Лепезаста формација развукла је Аргентинце до аут линија, а онда је почело убацивање пред Исласа. Убацивање, које је резултирало погоцима, ефектним пасовима, мајсторијама и игром која плени. Нису посустали 90 минута и то се исплатило.
А просек година Румунима омогућава да и кроз четири године наступе у истом саставу. Имају тим садашњости и будућности! Одлична позиција за селекцију са којом никада нисмо имали среће у међусобном одмеравању снага. Негативан скор већ се мора заборавити, јер је наступило ново доба...
Али, далеко пре тог, новог доба, Румунију је прославио један човек - тренерски маг Штефан Ковач, који је поставио корене модерног фудбала, што се и данас осећају. Ко је следио оснивача, сада је у светском врху, остали клацкају, далеко иза.
Румуни су се после доста година ослободили етикете "састава из молдавско-карпатске забити". Сада су одлучни, пред сваки меч најављују победу, раде 90 минута, игру базирају на сигурној одбрани, живе и играју као сложна породица. Кроз фудбал су спојили исток и запад и то је најефектнија комбинација.
Балкански простори могу се ето, данас похвалити да имају репрезентацију светског калибра. С обзиром на промене у Југославији, нисмо добили прилику да руку под руку с Румунима кренемо у фудбалска освајања. Али, не треба очајавати. Биће дана за мегдана.
Тренер визионар
Штефан Ковач се сматра утемељивачем тоталног фудбала. Рођен је у Темишвару 1920. и играо је за Темишвар и Радиу. Завршио је комерцијалну школу, а потом се отиснуо у Европу.
Бранио је боје белгијског клуба Шарлоа, а копачке обесио о клин у Клужу. У овом граду започео је тренерску каријеру.
Водио је Олимпијску, Б и А селекцију Румуније. Са Стеауом је освојио титулу и три купа.
Фото: репринт ТВ Новости
Преломни период десио се у Ајаксу (два шампионата, куп, два КЕШ-а, Суперкуп и Интерконтинентални куп), где је оформио екипу о којој се и дан данас прича. После тренирања националног тима Француске, вратио се у румунску федерацију, а онда прихватио позив Панатинаикоса.
Каријеру је завршио у Клужу и Монаку. Скоро осам година је био члан техничке комисије ФИФА.
Тренер чије визије ни данас нису превазиђене.
Две "Златне копачке"
Име Дуду Ђорђеску у Румунији се изговара са посебним пијететом. Два пута је освајао "Златну копачку" магазина "Франс фудбал", постигавши 31, односно 47 голова. Четири пута је био први стрелац лиге и апсолутни је рекордер са 252 гола.
"Златну копачку" освојио је и Родион Горун Каматеру (1987), али је на последњих седам мечева постигао 24 поготка. Укупно 44! Избила је велика афера, али је признао превару и трофеј је предао другопласираном Аустријанцу Полстеру.
Милош Топаловић
* Нпортал.рс због вас даје нови живот текстовима из богате новинске архиве "Новости", а овај чланак је изашао у "ТВ Новостима", 13. јула 1994. године. *
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Нпортал.рс".
