Krenula je mundijalska groznica. Do početka "Svetskog prvenstva u Kataru 2022" ostalo je još mesec dana (od 20. novembra do 18. decembra), a Srbija s nestrpljenjem očekuje još jedno izdanje svoje reprezentacije na najvećoj fudbalskoj smotri.
Dok ne krene "ono pravo" i dok se buseni travnatih katarskih terena ne podignu pod naletima današnjih asova, vreme je prisetiti se pređašnjih mundijala i romantičnih priča iz istorije "najvažnije sporedne stvari na svetu".
"Nportal.rs" je za vas pripremio pregršt zanimljivih tema, izveštaja i fotografija sa ranijih svetskih prvenstava u fudbalu u okviru rubrike "Retro Mundijal", a započećemo pravom nostalgijom - i to sa Balkana!
Priča o jednom od najvećih umetnika na bubamari, George Hađiju, i reprezentaciji Rumunije koja je uz Bugarsku (4. mesto) zaslužna za "balkansku bajku" koja se 1994. na SP u SAD "davala" na ekranima širom sveta.
Foto: Profimedia
Pročitajte još
Dok su Jugosloveni pod sankcijama "apstinirali" od fudbala, a deda Avram svojim dinarom izvlačio zemlju prethodno izmučenu ratom iz krize, Rumuni su te godine u Americi dogurali do četvrtfinala, gde su nesrećno ispali od potonje trećeplasirane ekipe Švedske - na penale 2:2 (5:4). Međutim, lepršav, ali i čvrst fudbal koji su demonstrirali, kao i lekcije južnoameričkim selekcijama (Argentina "palog" Maradone u osmini finala 3:2 i Kolumbija u grupi 3:1), uz novu viziju pikanja "bubamare", jedna su od najlepših i najromatičnijih storija sa Mundijala. A, za ljude iz Rumunije, Maradona je i dan danas jedan - i nije iz Argentine, rodio se podno Karpata i zove se Georgi.
Pored Hađija, u sastavu su komšije imale još aduta. Strašnu i čvrstu odbranu predvodio je golman Florin Prunea (alternativa mu je bio Bogdan Stelea), a pozadi su bili i Belodedić, Petresku, Prodan... Lupesku, Popesku, Munteanu, Radučoju, Dumitresku i naravno Maradona sa Karpata, starali su se o vezi i navali, a sa klupe ih je predvodio Angel Jordanesku.
U narednim redovima prenosimo vam tekst o rumunskim umetnicima i celokupnom rumunskom fudbalu koje su "TV Novosti" objavile 13. jula 1994, četiri dana pre velikog finala 15. Mundijala u kome je Brazil na penale savladao Italiju, 0:0 (3:2).
PRIČA O RUMUNSKOM FUDBALU: Tim za danas i sutra
Rumuni su jedina selekcija koja je na "SAD 94" očitala pravu lekciju sastavima iz Južne Amerike, a to već nešto znači. Kolumbija i Argentina nisu potučene "totalnim", evropskim stilom, nego sasvim novom vizijom. Mogli bi je nazvati "karpatska", a neodoljivo podseća na balkansku ili nekadašnju srednjoevropsku. To podrazumeva besprekorne kombinacija, produhovljenost, efektne poteze i što je najvažnije - "patos". Žargon koji podrazumeva stalnu pripijenost lopte za travu, a to mogu samo istinski majstori.
Za većinu ljubitelja fudbala Rumuni su prvorazredna senzacija, ali treba reći da oni nisu bez tradicije. Oduvek su u svetskom fudbalu zauzimali značajno mesto. Doduše, to se ne odnosi na nacionalni tim kome je nedostajalo sklada. Pa ipak, zauvek će ostati zapisano da je Steaua prvi klub iz bivše Istočne Evrope koji je osvojio Kup šampiona. Znatno kasnije pojavila se i sjajna generacija Crvene zvezde.
Kao i Jugosloveni, i Rumuni sve polažu na estetiku. U njihovim redovima ima Turaka, Jevreja, Mađara, Slovena, Tatara, Srba, Grka, ali i onih čiji koreni potiču od Dračana, rimskih kolonista. Takva šarolikost ne smeta im da jedinstveni istrče na teren i prikažu paradu majstorija. Ne tako davno bilo je krvi na ulicama Temišvara, u pokrajini Erdelj, isukani su ratni mačevi. Sve se sleglo, a sport je poslužio kao sredstvo izmirenja. Na žalost, na našim prostorima nemamo takav primer.
Foto: reprint TV Novosti
Politička previranja i odlazak diktatora Čaušeskua totalno su izmenili fudbalsku sliku. Tako je 1990. godine na Mondijalu u Italiji, jedini "stranac" u rumunskoj reprezentaciji bio Rodion Kamataru. Dobio je izlaznu vizu kao zaslužni majstor fudbala. Sada je obrnuta situacija. Selektor Jordanesku odlučio se za devet "legionara", dok je u Ameriku putovalo 13 prvotimaca iz domaćih klubova, uglavnom mladih igrača, koji tek očekuju devizne angažmane.
U vreme vladavine Čaušeskua i u fudbalu je bilo centralizma. "Armejci" (Steaua) i "policajci" (Dinamo Bukurešt) uzimali su u svoje redove koga su hteli, budzašto. Probijao se pokoji fudbaler Univerzitatee iz Krajove i to je bilo sve. Sada su stege popustile. Fudbalski zanesenjaci u Brašovu, Ploeštiju, Temišvaru... stvaraju potencijal za svoje potrebe, iako su Steaua i Dinamo i dalje perjanice.
Bukureštanski centralizam doneo je, ipak, prednost reprezentaciji, jer je uvek bila uigrana. Kandidati su se znali u dušu. I pored toga, evropski šampionati bili su prava mora, a svetska prvenstva samo prilika za izlazak iz zemlje. Balkanski mentalitet je uzimao danak. Ali, i po tom pitanju desile su se korenite promene. Rumunija je ostala konstanta na fudbalskoj mapi, ali je rukovodstvo neposlušnog Jona Vladojua ekspresno poslala kući, posle bezrazložnih kritika. Čvrsta ruka koja ima opravdanje.
Takvi stavovi, međutim, ranije su imali i kontra efekte. Marsel Radukanu, jedan od najtalentovanijih fudbalera poslednjih decenija 1982. se jednostavno nije vratio sa Steauom u Bukurešt, posle turneje po zapadnoj Evropi. On se smatra prvim fudbalskim disidentom. U Dortmundu i Cirihu je ostvario zapaženu karijeru.
Foto: Profimedia
Da su Rumuni drugačijeg mentalnog sklopa od komšija potvrdili su i tokom kvalifikacija za "SAD 94". Čim su kola krenula nizbrdo predsednik Fudbalske federacije, Mirčea Sandu, smenio je selektora Kornela Dinua i naimenovao Anhela Jordaneskua za kormilara. Čovek, koji je bio akter seviljskog finala i pobede nad Barselonom u finalu KEŠ-a, a zatim pomoćnik Jeneia u Steaui (finale KEŠ-a i poraz od Milana 1989), uspeo je nemoguće. Rumuni su slavili u Kardifu (2:1), a on dobio veliki sportski "kredit".
Zbog toga nije bilo prigovora kada je objavio spisak putnika, na kojem su mnogi internacionalci izgubili mesto, a talenti bukirali karte. Ispostavilo se da ima 13 fudbalera na koje se računa u svakom momentu, a klinički "mrtvog" George Hađija ponovo je promovisao u lidera. Time je dobio ono što nedostaje mnogim konkurentima - desnu ruku na terenu.
Rumuni su pobedili u najvažnijim mečevima kvalifikacija, a protiv Argentine su demonstrirali jednu novinu, do sada viđenu na "SAD 94". U konstelaciji igre, bez napadača, "gaučosima" su dali tri gola! Kako? Lako. Lepezasta formacija razvukla je Argentince do aut linija, a onda je počelo ubacivanje pred Islasa. Ubacivanje, koje je rezultiralo pogocima, efektnim pasovima, majstorijama i igrom koja pleni. Nisu posustali 90 minuta i to se isplatilo.
A prosek godina Rumunima omogućava da i kroz četiri godine nastupe u istom sastavu. Imaju tim sadašnjosti i budućnosti! Odlična pozicija za selekciju sa kojom nikada nismo imali sreće u međusobnom odmeravanju snaga. Negativan skor već se mora zaboraviti, jer je nastupilo novo doba...
Ali, daleko pre tog, novog doba, Rumuniju je proslavio jedan čovek - trenerski mag Štefan Kovač, koji je postavio korene modernog fudbala, što se i danas osećaju. Ko je sledio osnivača, sada je u svetskom vrhu, ostali klackaju, daleko iza.
Rumuni su se posle dosta godina oslobodili etikete "sastava iz moldavsko-karpatske zabiti". Sada su odlučni, pred svaki meč najavljuju pobedu, rade 90 minuta, igru baziraju na sigurnoj odbrani, žive i igraju kao složna porodica. Kroz fudbal su spojili istok i zapad i to je najefektnija kombinacija.
Balkanski prostori mogu se eto, danas pohvaliti da imaju reprezentaciju svetskog kalibra. S obzirom na promene u Jugoslaviji, nismo dobili priliku da ruku pod ruku s Rumunima krenemo u fudbalska osvajanja. Ali, ne treba očajavati. Biće dana za megdana.
Trener vizionar
Štefan Kovač se smatra utemeljivačem totalnog fudbala. Rođen je u Temišvaru 1920. i igrao je za Temišvar i Radiu. Završio je komercijalnu školu, a potom se otisnuo u Evropu.
Branio je boje belgijskog kluba Šarloa, a kopačke obesio o klin u Klužu. U ovom gradu započeo je trenersku karijeru.
Vodio je Olimpijsku, B i A selekciju Rumunije. Sa Steauom je osvojio titulu i tri kupa.
Foto: reprint TV Novosti
Prelomni period desio se u Ajaksu (dva šampionata, kup, dva KEŠ-a, Superkup i Interkontinentalni kup), gde je oformio ekipu o kojoj se i dan danas priča. Posle treniranja nacionalnog tima Francuske, vratio se u rumunsku federaciju, a onda prihvatio poziv Panatinaikosa.
Karijeru je završio u Klužu i Monaku. Skoro osam godina je bio član tehničke komisije FIFA.
Trener čije vizije ni danas nisu prevaziđene.
Dve "Zlatne kopačke"
Ime Dudu Đorđesku u Rumuniji se izgovara sa posebnim pijetetom. Dva puta je osvajao "Zlatnu kopačku" magazina "Frans fudbal", postigavši 31, odnosno 47 golova. Četiri puta je bio prvi strelac lige i apsolutni je rekorder sa 252 gola.
"Zlatnu kopačku" osvojio je i Rodion Gorun Kamateru (1987), ali je na poslednjih sedam mečeva postigao 24 pogotka. Ukupno 44! Izbila je velika afera, ali je priznao prevaru i trofej je predao drugoplasiranom Austrijancu Polsteru.
Miloš Topalović
* Nportal.rs zbog vas daje novi život tekstovima iz bogate novinske arhive "Novosti", a ovaj članak je izašao u "TV Novostima", 13. jula 1994. godine. *
Za još vesti zapratite nas na našoj zvaničnoj Fejsbuk stranici - budimo "na ti".
Nova dimenzija novosti, vaš "Nportal.rs".
