Сашка Веселинов Ђоковић и Ђорђе Ђоковић венчали су се пре неколико дана у цркви Светог Марка, а прославу су направили у Црној Гори, такорећи, славили су 48 сати крунисање брака.
После прославе огласили су се први пут о самој организацији и томе како су се тако млади одлучили на врло битан корак у животу:
Ретко ко се одлучи да му венчање траје 48 сати, стиче се утисак да сте бринули да све званице проведу два незаборавна дана.
- Пре свега, циљ нам је био да наше венчање сви памтимо заувек, да га се присећамо са осмесима на лицу и да се сви добро забавимо. Зато смо одлучили да смањимо број званица што је више могуће, да зовемо само чланове породице и најближе пријатеље. Била су то два заиста савршена дана, уз сјајну журку, извођаче који су нас забављали, време нас је послужило, декорација и храна су биле перфектне... Оно што је најважније, породице и пријатељи са обе стране сјајно су се уклопили, атмосфера је била позитивна и весела и, у ствари, то је оно што је учинило наше венчање и целокупно славље идиличним.
Фото: АТА имагес
Да ли сте сами организовали венчање или сте то препустили агенцијама, како то младенци данас обично раде?
Прочитајте још
- Од самог почетка планирања венчања били смо усаглашени. Разговор о томе како ће све изгледати, колико ће гостију доћи, какав ће дрес код бити, какву декорацију желимо и где желимо да се све то одигра, трајао је свега пет минута. Поделили смо улоге, ја сам била задужена за естетику, декорацију, поклоне који су гости добијали, а садржали су мушке и женске купаће костиме, шешире и торбе мог бренда, рекла је Сашка.
- До мене је било да организујем музику, протокол и оно најважније - да усрећим своју младу и испуним јој сваку жељу. Наравно, помоћ је била потребна и неизмерно смо захвални свима који су учествовали у организацији и прослави наших најважнијих дана , додао је Ђорђе.
Зашто сте се одлучили баш за локацију свадбеног весеља далеко од Београда?
-Наша жеља била је да грађанско венчање проведемо на бајковитој пешчаној плажи и да отпутујемо на место које није далеко, а на ком ће наше званице моћи да оставе све своје бриге и мисли код куће и дођу само с малим кофером потребне одеће и добрим расположењем, па је то био логичан избор.
Фото: АТА имагес
Сашка, променили сте неколико венчаница у току два дана. Колико је било тешко одабрати их и чиме сте се водили?
-Било је доста догађаја у току два дана, па сам желела да имам различите хаљине. Искрено, највећи изазов био ми је дизајнирање венчанице за грађанско венчање у име мог бренда. Уживала сам у процесу рада, финални производ је стварно био савршен и тиме сам најавила чиме ћу се бавити у скоријој будућности.
Можете ли описати атмосферу на свадбеном весељу у Црној Гори? Према ономе што смо видели на друштвеним мрежама, било је баш весело.
- Откако смо се вратили у Београд сумирамо утиске и прилично је тешко пронаћи речи којима бисмо могли да опишемо како смо се провели на венчању. Како речима описати срећу и задовољство када доживиш нешто о чему си маштао целог живота, објаснио је Ђорђе.
- Весеље није стало пуна два дана, гости су све време били на и никоме није фалило енергије. Што се нас двоје тиче, били смо срећни што наше породице и пријатељи толико уживају и што смо званично ногама муж и жена, надовезала се Сашка.
Обоје сте прилично млади, ваши вршњаци се ретко у тим годинама одлучују за брак. Рекло би се да је ваша љубав по много ствари другачија будући да сте релативно брзо схватили да сте једно за друго.
- Ми смо се од првог дана повезали, заиста. Нама није било потребно да се прилагођавамо једно другом јер се савршено разумемо у свакој животној ситуацији. Прилично брзо смо почели да живимо заједно и нама је овај корак само круна љубави, одговорила је Сашка.
Ђорде, шта је то што има Сашка што вас је потпуно опчинило?
-Пре свега, када сам је упознао, опчинила ме је њена јединствена лепота, њен осмех. Како смо се упознавали, тако сам се изнова заљубљивао, из дана у дан, у њене очи, страст... Пажљиво сам је слушао и пратио и на крају схватио да је она моја сродна душа, моја сврха и мој животни сапутник.
Фото: Принтскрин Инстаграм/tina__ivic
Сашка, осећате ли притисак, будући да сте ушли у најпознатију српску породицу и свом додали то чувено презиме због ког ћете заувек бити под лупом?
-Заиста не осећам никакав притисак, Ђорђе и ја градимо наше животе и каријере и то је једино што нам је битно. Свесни смо да постоји велико интересовање и притисак медија, али се ми трудимо да нашим успесима превазиђемо бреме презимена Ђоковић и тако пишемо нашу сопствену причу.
Према ономе у шта смо имали увид, имамо утисак да сте у Ђоковићима прихваћени од првог дана.
-Захвална сам што је тако. Имали смо времена да се сви упознамо и додатно зблизимо, да се чујемо и видамо и кад Ђоле није ту. За мене је битно да се поштујемо и да нема зле крви у породици, а односи какве смо с временом створили много ме усрећују.
(Стори)
БОНУС ВИДЕО:
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Нпортал.рс".
