Вики Миљковић је оставила посебан траг у ''Звездама Гранда'', а од малих ногу је имала смисао за шалу. Она се таквих догађаја из детињства и дан данас сећа и препричава са осмехом:  

- Јако послушна сам била, али исто као што је данас и моје дете, изузетно живахно. Нисам била од оне деце које поставиш негде и нађеш их ту, већ ме нађу на плафону. Само сам била весела и раздрагана. Јесам правила разноразне глупости, али само из разлога да би некога насмејала, направила неко изненађење, једноставно сам волела пуно да се шалим, али и да плашим људе- започела је Вики Миљковић.

Као и свако дете, и Вики је била склона нестаслушицима и разним смицалицама. Неке од њих је радо поделила са публиком. 

- Искрено волела сам и децу да плашим, на пример, била сам мала, сећам се, негде око 4 или 5 година и тада смо становали у Нишу, као подстанари и у дворишту је била једна кантица у којој је тата држао рибе када дође из риболова. Међутим деца су се плашила када узмеш рибу у руку и она млатара репом, а у друштву је била једна девојчица која ми није била толико симпатична и ја сам је позвала да дође код мене у госте. Иначе морам да кажем да ми није била симпатична јер ми није давала своје играчке и тако је била сва битна. Пре него што су дошли ја напуним буре водом и кажем им да је то мој базен, а у једну кадицу потрпам те рибе и убацим јој рибу у мајицу- присетила се Виолета.

Њен немирни дух једино је могао да умири отац који је био просветни радник: 

- Пре поласка у школу сам ишла код оца на часове, ма мени је био довољан један његов поглед да се укопам у месту!- рекла је Вики, а преноси "Гранд онлине".

БОНУС ГАЛЕРИЈА: Ретко виђене слике са Цецине и Арканове свадбе

 

За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".

Нова димензија новости, ваш "Нпортал.рс".