Међу такве спада и фраза "пао с крушке". Ако желимо да истакнемо да нисмо наивни и глупи, често ћемо рећи: "Па, нисам ја пао с крушке." Или, уколико желимо да кажемо да је неко луд, блесав, сметен, рећи ћемо: "К'о да је пао с крушке".

Но, вероватно сте се некад запитали - зашто баш крушка?

Одговор на то дао је етнолог Веселин Чајкановић у својој књизи "Речник српских народних веровања о биљкама". Он је објаснио да се, у супротности са јабуком, крушка сматра за зло дрво, дрво злих демона.

Фото: Јутјуб принтскрин

 

 

У народним приповеткама под крушком се скупљају ђаволи. А, на крушку се пење и вештица. Да крушка може имати за вештице привлачну снагу, наводи Чајкановић, види се из једне славонске варијанте познате формуле коју вештице говоре кад се мажу машћу да би полетеле: Ни о кладу ни о пањ, ни о дрво ни о камен, ни о крушку Тодорову.

Он је објаснио да су стара стабла крушке у нашем народу увек била на злом гласу. По веровању наших предака испод крушке су се скупљали демони, ђаволи, вештице и друга зла створења, па чак и сама Смрт.

Верује се да су се они који су се пели на крушку нашли у друштву свих горе поменутих створења и због тога пали. Од последица тог пада особа би остала збуњена, глупа или блесава.

Због тога се у народу усталила фраза "пао са крушке".

Међутим, није у свим крајевима Србија крушка "демонизована" биљка. У источној Србији се сматра да не постоји бољи лек за "жуту рану" од крушке. Озледа би требало да се истрља плодом овог дрвета који се баци насред пута.Тад повређени треба да каже: "Ко ме узме, ко ме загризе, на њега рана, на мене здравље". Потом треба да побегне не осврћући се. По веровању, прљаву крушку са тла неће узети човек већ демон болести.

На основу тога, може се закључити да су веровања о крушкама била различита у разним деловима Србије. Ипак, фраза "пао са крушке" се усталила у нашем свакодневном говору.

БОНУС ВИДЕО:

 

 

 

За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".

Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".