Све ово се догађа захваљујући вероватно најопаснијем „земунцу” Сретку Калинићу, који је одлучио да објави књигу „Земунски клан – ко је ко” и да до коске оголи све оне за које сматра да су допринели паду некада најјаче криминалне организације на овим просторима.

Калинић је тако поновио оптужбе да је припадник клана Нинослав Константиновић погубљен пре готово 20 година и поново констатовао да је он страдао од руке Милоша Симовића и Милана Јуришића Јуре. До детаља је говорио и о начину на који је побегао из Србије после убиства премијера Зорана Ђинђића, али и какву су улогу у организацији ове криминалне групе имали појединци који више нису живи, а претпоставља се и Лука Бојовић, кога, истини за вољу, Калинић нигде не спомиње по имену, већ се да закључити да о њему говори када помиње човека с надимком Амиго.

Будући да се и даље не зна судбина Нинослава Нина Константиновића, иако је пре годину дана професионални убица Чаба Дер у свом писму суду у Београду тврдио да је управо Константиновић желео да га ликвидира у једном стану у Будимпешти, крећемо од овог дела. Кривицу за ликвидацију, уз бројне увреде на њихов рачун, Калинић сваљује на Милоша Симовића и убијеног Милана Јуришића Јурета.

Фото: МУП

 

– Дерпе Главати Симовић се истриповао да је постао шеф. Убедио је Јуру да убију Нина и да га закопају на њиви поред ауто-шута Београд–Загреб, близу пумпе „Змај”. Ми смо тај део звали „Канада”, а шифра „да неко иде за Канаду” имала је само једно значење. Нина су навукли причом да хоће жена да га види. Нино, мученик, није размишљао да ће изгубити главу. Није му пало на памет да може доћи до тога да га убију они којима је спасио живот кад је била највећа фрка. Дерпе Главати Симовић и Јура су отишли дан-два раније у шумицу поред ауто-пута да ископају раку. Нино је ишао са њима тамо да би видео жену. Тамо су га убили и бацили у рупу. Дерпе Главати Симовић ми је причао да му се чинило да је Нино био жив док су га закопавали. То је причао годинама после кад год би се напио – пише Калинић.

Иако Константиновићево тело никада није пронађено, најопаснији „земунац” живописно описује какав је Симовић постајао када би причао о Нинославу.

– Док је причао о томе, сав би се стресао, као пас када изађе из воде. Када год се сетим овога, као да гледам Дерпета Главатог Симовића како сав избезумљен прича о томе, док му на очи, како он каже, долази белило. Док се присећам свих догађаја, увиђам да је Дерпе Главати Симовић само смешна страна „земунског клана” – пише Калинић.

Како тврди, једини разлог што је Милош Симовић убио Нинослава јесте да би сва његова и злодела његовог брата Александра свалио на њега.

– Та пи*да смрдљива и олош је заборавио да је Нино спасао њега и његовог брата за време „Сабље”. Можда га је убио из захвалности?! Мени је Дерпе Главати Симовић поручио по дебелом Илији Нововићу (убијен и спаљен 2009. године, прим. аут.) да је Нино наводно украо 50.000 евра и да је побегао с љубавницом. Чудна ми је била та прича, али помислио сам да људи могу свашта да ураде када пролупају. Кад су убили Нина, Симовић и Јуришић су убрзо отишли у Шпанију код Владе Будале (Владимира Милосављевића) и Александра Аце Симовића – наводи Калинић у књизи „Земунски клан – ко је ко”.

Фото: МУП

 

ЦВЕЛЕТОВА „ПРОВОКАЦИЈА”

Пошто су други чланови „земунског клана” већ били побегли за Шпанију, 3. новембра 2003. тамо је кренуо и Калинић.

– На исти начин сам прешао границу као и сви пре мене, тако што сам препливао Дрину. Баш тада је била пуштена брана на Перућцу, па је река била дупло шира него иначе. Сва мутна и пуна вирова, однела ме је сигурно седамсто-осамсто метара низводно док сам је препливавао. Добро пливам, али џабе, јер Дрина носи све живо. С друге стране реке чекали су ме Амигов брат и Цвеле (Цветко Симић, убијен почетком 2010. у Загребу) с папирима и гардеробом – наводи Калинић поново у својој књизи говорећи о људима који су одавно мртви.

Као анегдоту преприча и прву кафу коју је попио после бекства.

– Било је мало необично седети и уживати на кафи без икаквог зента да ће те неко препознати. Отишли смо после у неку кућу да се средим за прелаз границе. Кад сам се истуширао и обријао, Цвеле ми је рекао: „Ти си ми убио друга Шљуку.” Рекао сам му: „Убио сам му и брата. То ти не смета?” Видео сам да се зеза, па сам му због тога тако одговорио. Тада ми је Цвеле рекао да је исто питао и Ацу Симовића када је пошао с Владом Будалом за Шпанију. Аца се примио и упараноисао скроз, па је отишао код Владе Будале и шапатом му рекао да је Цвеле Шљукин друг. Вероватно се уке*ао да ће их Цвелињо помлатити тамо у кући, а он се само заје*авао с њима. Баш би их неко возио 200 километара да би их ликвидирао – мало сутра. Цвеле је заиста био добар са Шљуком, али нису били као браћа – тврди Калинић.

Фото Архива / МУП

 

ПРОВОД У БАРСИ, ПА САСТАНАК У МАДРИДУ

Како приповеда у књизи, уследио је пут преко Хрватске, Словеније и Италије ка Шпанији.

– Кад смо стигли у Барселону, сместили смо се и изашли у град. Провод је био одличан. Наредног дана смо отишли у Мадрид, где нас је чекао Дерпе Главати Симовић у „Хард рок кафеу”. Вечерали смо, а онда нас је Амиго оставио да разговарамо. Дерпе Главати Симовић ми је одмах рекао да је убио Нинослава Константиновића, због чега сам истог момента променио мишљење о њему. Гледао сам га и питао шта је направио, а он је почео да га пљује да је преварант и наркоман. Тврдио је да бисмо наводно сви попадали због њега и сличне небулозе. После тога је причао која ће све кривична дела да пребаци на Нина. Пре него што сам ја дошао, Влада Будала, Милан Јуришић Јура и Аца Симовић отишли су у Аргентину, а Дерпе Главати Симовић и ја смо остали у Мадриду – открива досад непознате детаље бекства Калинић.

 

(Објектив)

 

ГАЛЕРИЈА: Земунски клан

 

 

За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".

Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".