У току тог периода, како сам признаје, није му било страно и да се маскира у жену, како га полиција не би пронашла.

Непосредно после атентата на Ђинђића, Калинић тврди да је био са Душаном Спасојевићем.

- Дерпе Главати Симовић, Аца и Влада Будала су били заједно, чини ми се у стану у Улици Трише Кацлеровића на Вождовцу. Рекао сам Душану (Спасојевићу) да се враћам код Кума (Миле Луковић) и Звекија (Звездан Јовановић), али он ми је предлагао да останем с њим. Убеђивао ме два-три сата да не идем, али ипак сам морао да се вратим. Страховао сам да би Кум могао да крене ка нама и да би полиција могла да га ухапси због глупости. Поздравио сам се с Душаном и то је био последњи пут да сам га видео живог - пише Калинић.

ГЛЕДАМ ТВ И ВИДИМ СЕБЕ

Након што се вратио у штек-стан у ком су били Луковић и Јовановић, уследио је шок.

- Заједно смо пратили вести. На телевизији су непрекидно излазиле њихове слике. После поноћи појавила се и моја на потерници. Звеки је тада рекао да мора да иде и обећао је да ће доћи по нас да нас негде штекује. Заје*ао нас је - са много анимозитета према снајперисти који је осуђен као директни егзекутор Ђинђића пише Калинић.

Фото: МУП

 

Тада је уследило је пребацивање на другу тајну локацију.

- Одлучили смо да пређемо у други штек у близини овога, па је Ђура Мутави (Миладин Сувајџић) дошао аутом да би понео наше ствари и повезао Кума. Ја сам узео утоку од Кума и кренуо пешке према штеку у којем је била и Љиљана Буха. Тамо је била и Ђурина мајка Ибољка. Било нам је добро с тим женама, јер је Ибољка прави заје*ант, а Љиља Буха још већи. Кум је сваког дана обилазио Дерпета Главатог Симовића да га смирује и носио му 'бенседине'. После неколико дана Ибољка је отишла са Ђуром да купи неку кућу у Срему, па су Душан и Пеле (Саша Пејаковић) прешли на ту нову локацију, док се Ђура Мутави вратио код нас. Пеле је дошао по мене и Кума, али пренео је да је Ибољка рекла да неће да буде тамо без свог сина, тако да је уместо мене отишао Ђура Мутави - описује Калинић прве дане скривања након убиства премијера.

ЉИЉУ НИ ЧУМЕ НЕ БИ ПРЕПОЗНАО

Након што су Кум и Ђура Мутави отишли у кућу у Срему, Калинић је остао сам у "штеку" са Љиљом Бухом, тадашњом женом Љубише Бухе Чумета.

- Она је одлазила да нам купује храну и све остало што је било потребно. Чекали смо и ми Пелета да нас пребаци код њих у кућу. Међутим, уместо Пелета дошао је Нинослав Нино Константиновић и рекао нам да се морамо преселити у штек на Новом Београду. Оставио нас је тамо уз речи да чека поруку од Душана шта да радимо. Другог дана, кад је Нино дошао код нас, Љиља је била у продавници. Нино је мислио да се више неће вратити, али она се баш у том тренутку појавила с кесама у рукама и периком на глави. Добро се госпођа Буха камуфлирала, не би је ни Чуме препознао да је прошла поред њега. Душан је рекао да Љиља и ја останемо ту у штеку и да ће нам за неколико дана јавити шта и куда даље. Душан и Кум су морали да иду и из оне куће, пошто ни тамо није било сигурно - објашњава Калинић.

Фото: МУП

 

Како су дани пролазили, тако је јавност у Србији сазнавала све више о људима који су чинили "земунски клан".

- Љиља и ја смо провели још неколико дана у том штеку, све док нисмо видели Ибољкину слику преко целог ТВ екрана. Било је вече, око 23 сата, када је Ибољкина слика изашла. Ја сам одмах после тога узео једну Љиљину перику, ставио је на главу и изашао на улицу. Она је кренула за мном, такође маскирана периком. Изашли смо напоље, али нисмо знали куда да идемо. Код пријатеља нисмо хтели. Могли смо, али било је глупо и ризично јер бисмо тако сто посто 'пали'. Имао сам код себе 700-800 евра, дао сам Љиљи пола од тога и отишао својим путем. Хтела је да иде са мном, али ја ни сам нисам знао куда ћу - наводи Калинић у поглављу књиге "Земунски клан - ко је ко".

БАКА ШЕТАЛА СА СЕКИРЧЕТОМ У РУЦИ

Сретко Калинић је на крају отишао код пријатеља Душана Спасојевића који га нису ни познавали.

- Били су стари – деда је имао преко 90, а баба око 80 година. Рекао сам им да ме је Душан послао да будем код њих неко време не говорећи ко сам заправо. Представио сам се само као Драган. Међутим, обоје су ме одмах препознали, али без речи су ме примили у кућу. Деда је кратко седео јер га је баба отерала у собу. Није смео ни да дише док му баба то не каже. Баба и ја смо разговарали до два-три сата ујутру о њеном пореклу и скроз нормалним темама. Како ми је испричала, потицала је из познате и изузетно имућне војвођанске породице. Моји домаћини били су академски грађани и обоје су били изузетно цењени у друштву-  сведочи Калинић.

Такође, један детаљ код ове жене га је посебно одушевио.

- Баба је по стану стално носила неко мало секирче у руци. То ми је било посебно симпатично јер сам знао да га носи због мене. Кад сам је питао шта ће јој секира у рукама, рекла ми је да су јој лопови више пута кроз прозор упадали у стан и да је у сваком моменту спремна да било ком лопову одсече главу до рамена чим провири у стан. Бабу сам баш зготивио, па сам јој рекао: 'Нема потребе да се стресираш због лопова. Ако неки случајно уђе у стан, изаћи неће сигурно'. Од тада је престала да носи секиру, али је три комада распоредила по прозорима.

 

БОНУС ГАЛЕРИЈА:

 

 

За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".

Нова димензија новости, ваш "Нпортал.рс".