КАЛИНИЋ : Организација са Сењака наложила убиство Ђинђића

Ово у је у својој књизи коју је написао у затвору описао Сретко Калинић, главни убица злогласне банде који је за учествовање у атентату, пресудом Окружног суда у Београду, осуђен по три основе, на 35 година затвора, а та пресуда је касније ублажена на 30 година. Дана 18. јануара 2008, Калинић је осуђен на 40 година затвора за учествовање у убиствима, отмицама и терористичким делима.

Калинић пише да су вође "земунаца" Душан Спасојевић (он га зове Дућа) и Миле Луковић Кум пре 19 година добили налог за убиство премијера Ђинђића од "Организације са Сењака", не желећи да прецизира о коме је реч.

- Дућа и Кум у то време данима нису причали јер Луковић није био за тај атентат, док је Спасојевић сматрао да треба убити Ђинђића јер је он најобичнија "кеса", која не може ништа да контролише... Непосредно пред атентат, који је изведен 12. марта 2003. године, Спасојевић је купио тону кокаина и платио прву рату за нови црвени 'ферари енцо'. После ликвидације Дуће и Кума, кокаин је преузео један Дућин друг и дрога је нестала, а "ферари" је касније виђан по Београду - наводи Калинић и додаје:

- Морам да кажем да је организација са Сењака у фебруару 2003. наручила ликвидацију премијера. Упозоравао сам Душана да не потцењује организацију, али он је и њих сматрао обичним крпама. Дућа је заборавио шта су све организовали и завршили, а најважније и шта и кога су све уништили. На другој страни, Кум је добро знао да их је та организација створила и да су им они дозволили да раде све што су хтели. Душан је ту 'дозволу' плаћао милионима евра, које је носио на Сењак. Био сам присутан на неким примопредајама новца - пише даље у књизи, преноси Информер.

Фото: МУП

Ко је "Организација са Сењака"?

Иако најбруталнији егзекутор "земунаца" није открио на кога алудира под "Организацијом са Сењака", индикативно је да се команда Јединице за специјалне операције (ЈСО), позната као Црвене беретке, у то време налазила управо на Сењаку.

У прилог томе да су се планови за атентат ковали у редовима Црвених беретки иде и то да је за организовање убиства оптужен и осуђен Милорад Улемек Легија, бивши командант ЈСО.

Касније је наведено и да су многи њени чланови након атентата оптужени за најтежа криминална дела, убиства, отмице, разбојништва, а неки од њих су и осуђени.

И сам Звездан Јовановић, помоћник команданта ЈСО, који је осуђен као директни извршилац атентата на премијера Ђинђића, је у свом првобитном признању (пре него што је променио исказ и порекао) навео тачну адресу команде ЈСО која се налазила на Сењаку.

- Ја и Легија смо разговарали. У једном моменту Легија и ја смо се сложили да идемо један на један снајпером, јер је то много боље због жртава. Инсистирао сам на локацији даљине 200 до 250 метара обећавши Легији да могу то да звршим једним метком. Десет дана не идем кући. Свако јутро идем у Сање Живановића (улица на Сењаку прим. нов.) у команду ЈСО. Спавам у свом стану. Ови траже бољу локацију - део је Јовановићевог признања датог 7. априла 2003, а прочитаног на суђењу пред Посебним одељењем Окружног суда у Београду, 25. децембра 2003.

- Вест да је у 12.25 сати снајперским хицем погођен премијер Зоран Ђинђић стигла је у Кулу за двадесетак минута. Одмах је проглашен 'карантин'. У главну базу почели су пристизати припадници Црвених беретки: из Команде на Сењаку, ронилачко-диверзантски тим са реке Саве, чланови Одељења за заштиту лица и објеката, логистичари из базе 'Липовица', истурена борбена група у Врању… - стоји и у фељтону који је објављивао недељник "Време" базираном на документарном серијалу "Јединица".

Услед свега, може се наслутити да је Сретко Калинић у својој књизи под "Организацијом са Сењака" мислио управо на главну команду ЈСО.

Фото Архива / МУП

"Прво је требало да му прегазимо ауто, као муву"

Овај главни убица "земунаца", који је за бројне злочине осуђен на 40 година затвора, до детаља је описао и како је пропао први покушај атентата на Ђинђића 21. фебруара 2003. код хале "Лимес" на Новом Београду.

- Првобитни план био је да се аутомобил премијера прегази шлепером, као мува. Међутим, шлепер није могао тако брзо да се набави, па су купљена два камиона кипера, које су возили Дејан Миленковић Багзи и Дерпе главати Симовић (Милош Симовић, прим. аут.) Они су возили аутопутем један поред другог и требало је да успоре Ђинђићеву колону, а Звездан Јовановић тада да га "сашије" зољом са оближњег брда. Жељко Тојага је после лажно оптужен да је он требало да испали зољу, то није тачно, па је ни крив ни дужан одробијао 15 година - написао је Калинић.

Према његовим речима из књиге, атентат код Лимеса је пропао зато што се Симовић уплашио и успорио камион, па је возач из Ђинђићеве пратње прошао поред њега. Багзи, кад је то видео, ударио је својим камионом једно Ђинђићево возило, мислећи да ће га тако убити, али је премијер прошао неповређен, а Миленковић је ухапшен.

- Дерпе главати Симовић се тада искључио са аутопута, па је из страха оставио камион на паркингу, са упаљеним мотором, и побегао у "штек" стан. Кум је побеснео, кад га је видео почео је одмах да га бије... После тога уследио је страшан притисак са Сењака да се Ђинђић хитно "реши". Душан је свако вече обилазио локације по граду тражећи место за снајперисту. Све што је пронађено, Звездан Јовановић је одбио. Затим су у Улици адмирала Гепрата у стан неке бабе упали Звездан, Милан Јуришић, Нинослав Константиновић и Душан Крсмановић, глумили су мајсторе за кабловску, али ни та позиција није била добра. Онда је пронађена та просторија из које је Звездан и убио Ђинђића. Тај стан је Аца Симовић требало да запали после атентата, али се уплашио и није то урадио, одмах је побегао - написао је Калинић.

Фото: МУП

Среткова мајка проклињала убицу

Сретко Калинић је описао и бизаран догађај у кући својих родитеља, где је његова мајка, гледајући извештај на ТВ са једног убиства, проклињала убицу, не знајући да је убица њен син!?!

- После једне "шљаке" (убистава прим. аут.), отишао сам код родитеља кући. Мајка је гледала вести, а ови на ТВ-у објашњавају ко је убијен, па драме као да је убијен министар, а не најобичнија битанга... Када би водитељ завршио читање вести, наступала је моја мајка са својим клетвама: "Враг им срећу однео! Чији ли су? Зубима се дабогда појели!"

Говорио сам јој: "Ћути, мате, шта ти знаш ко то ради? И шта тебе уопште брига за то?"

Када би завршила с грдњом, потпуно би се преобратила, па ме је благим и умилним тоном питала:

"Хоћеш ли да вечерас, срећо мајкина?"

Да је знала моја мајка да њен син често прави представе по улицама Београда, сигурно не би тако проклињала.

 

ГАЛЕРИЈА: Земунски клан

 

 

За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".

Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".