КАКО СУ ИЗГЛЕДАЛИ ЖИВОТИ АТЕНТАТОРА: Принцип, Чапмен, Гито

Шта се догодило најозлоглашенијим атентаторима у историји? Иако често чујемо крваве појединости о заверама и убиствима, ретко када се говори о томе шта се догодило убицама Абрахама Линколна, Франца Фердинанда, Махатме Гандија и других историјских личности. Како су изгледали животи атентатора након почињених убистава? Да ли су се покајали за своје грехе или су славили своје подвиге?

Неки од њих су умрли приликом покушаја атентата или су осуђени на смрт након тога, док су други, пак, сматрани јунацима.

1. ЏОН ВИЛКС БУТ, УБИЦА АБРАХАМА ЛИНКОЛНА

Док је председник Сједињаних Држава, Абрахам Линколн, гледао представу у Фордовом позоришту када га је Бут устрелио у потиљак, усмртивши га на лицу места.

Бут је сломио ногу приликом бекства, али је успео да одјаше на коњу са својим саучесником, Дејвидом Херолдом. Њих двојица су се зауставили код куће доктора Семјуела Муда, како би санирали Бутову рану, баш у тренутку када су органи реда пошли у потрагу за њима.

Након што су добили помоћ од других симпатизера Конфедерације, њих двојица су успели да остану сакривени 12 дана. Дванаестог дана су ухваћени на плантажи дувана. Херолд се предао и изашао из штале, али Бут је одбио да то учини, због чега су војници запалили шталу. Када је Бут коначно истрчао из запаљене зграде, један од војника, Бостон Корбет, упуцао га је у врат. Бут је преминуо два сата након што је устрељен.

2. НАТУРАМ ГОДСЕ, УБИЦА МАХАТМЕ ГАНДИЈА

Махатма Ганди је 30. јануара 1948. године ишао на молитву у Њу Делхију, када је Годсе изашао из гомиле и три пута пуцао Гандију у стомак и груди.

Фото:Јутјуб принтскрин/Vaktaa

Људи који су се нашли у гомили задржали су Годсеа, не дозволивши му да побегне, након чега га су га органи реда привели правди. Годсе је рекао да је пуцао на Гандија због његове толеранције према муслиманима. Изречена му је смртна казна, али Гандијеви синови су бранили Годсеа, рекавши да њихов отац није веровао у такву врсту казне. Суд није хтео да слуша њихове молбе и Годсе је обешен 15. новембра 1949. године.

3. ЧАРЛС ГИТО, УБИЦА ЏЕЈМСА ГАРФИЛДА

Када је новоинаугурисани председник САД Џејмс Гарфилд ушао у воз, Гито јеиспалио два метка у Гарфилдова леђа. Гарфилд је остао у животу наредних 79 дана, али је на крају преминуо 19. септембра 1881. године у Вашингтону.

Гито је очекивао смртну казну и био је спреман да живи у срамоти. Чак је одабрао свој пиштољ на основу онога што је мислио да ће у будућности најбоље изгледати на музејској изложби о председниковом убиству.

Гитово суђење је испунило његова очекивања. Привуко је огромну пажњу нације. Била је једна од првих одбрана која је као аргумент навела да неко ко не може да распозна шта је исправно - не може ни да се прогласи кривим. На крају, Гито је ипак проглашен кривим и обешен 30. јуна 1882. године.

Научници су жежели да испитају Гитов мозак, како би утврдили да ли на органу могу да се уоче знакови социопатије. До таквог закључка нису дошли, али открили су да је Гото имао сифилис у поодмаклој фази. Крајем деветнаестог века се још увек веровало да то стање може да изазове лудило (данас се верује да је Гито патио од шизофреније). Остаци Гитовог мозга чувају се у музеју Матер у Филаделфији.

4. МАРК ДЕЈВИД ЧАПМЕН, УБИЦА ЏОНА ЛЕНОНА

Чапмен је четири пуцао на бившег музичара и извођача Битлса - Џона Ленона, док је шетао са својом супругом Јоко Оно у непосредној близини њиховог стана на Апер Вест Сајду.

Фото:Јутјуб принтскрин/Mindbender66

Након убиства, Чапмен је остао на лицу места да чита роман "Ловац у житу". Чепмен се изјаснио кривим, наводећи да Ленона није убио зато што је био фанатик, већ због Леноновог нехришћанског начина живота. Осуђен је на 20 година доживотног затвора.

У септремпту 2020. године Чепману је по једанаести пут одбијен условни отпуст.

5. ГАВРИЛО ПРИНЦИП, УБИЦА ФРАНЦА ФЕРДИНАНДА

Након неуспелог покушаја да се баци бомба на аутомобил надвојводе Франца Фердинанда, Гаврило Принцип је на Видовдан, 28. јуна 1914. године у Сарајеву добио нову прилику за атентат када је надвојводина колона случајно скренула на погрешан пут, где се Принцип затекао. Са само неколико метара удаљености, Принцип је двапут пуцао у надвојводу, њега погодивши у врат, а његову супругу Софију у стомак.

Фото:Профимедиа

Иако је Принцип добио инструкције да себи одузме живот након атентата, убрзо је ухапшен и изведен пред суђење. Стихови које је Принцип исписао на зидовима мрачне ћелије постали су легендарни:

"Наше ће сјене ходати по Бечу,

лутати по двору, плашећи господу".

На суђењу је изјавио: "Ја сам југословенски националиста, тежим за уједињењем свих Југословена, под било каквим политичким обликом и за њиховим ослобођењем од Аустрије". Многи Срби данас сматрају Принципа херојем јер се борио против аустриијског угњетавања и симболизовао ослобођење.

Фото: Боро Субасић

Гаврило Принцип је имао само 19 година када је извршио атентат на Франца Фердинанда и био је исувише млад за смртну казну, која се могла досудити само оптуженима старијим од 20 година. Уместо тога, досуђена му је максимална казна од 20 година затвора. Међутим, Гаврило је преминуо 28. априла 1918. године, са своје 23 године, три године и девет месеци након атентата.

(Национална географија)

За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".

Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".