На Балкану, први случај заразе мајмунским богињама потврђен је данас, 24. маја, у Словенији.

Шта је ова ретка и не баш позната болест?

Мајмунске богиње изазива вирус мајмунских богиња, припадник исте породице вируса као и велике богиње, мада су оне много мање озбиљне.

Стручњаци кажу да су шансе за заражавање од њих врло мале.

Фото: Shuterstock

 

 

Углавном се јављају у забитим деловима земаља централне и западне Африке, близу тропских прашума.

Постоје два главна соја вируса - западноафрички и централноафрички.

Двоје заражених пацијената у Великој Британији допутовало је из Нигерије, тако да је врло вероватно да болују од западноафричког соја вируса, који је обично благ, али то је још непотврђено.

Трећи случај био је здравствени радник који се заразио вирусом од једног од пацијената.

Четири најскорија случаја - три у Лондону и један на северозападу Енглеске - немају познатих веза међу собом или било какав историјат путовања.

Фото:Профимедиа

 

Изгледа да су се вирусом заразили у Великој Британији.

Из Агенције за здравствену безбедност Уједињеног Краљевства кажу да свако ко сумња да је заражен треба да посети лекара, али прво да позове дом здравља или клинику да се најави.

Вирус је регистрован и у Шведској, Португалу, Шпанији, Америци и Канади.

Какви су симптоми?

Првобитни симптоми су: температура, главобоља, отицање, бол у леђима, бол у мишићима и општа малаксалост.

Кад вам опадне температура, може да избије осип, често прво на лицу, а потом да се прошири и на друге делове тела, најчешће на дланове руку и табане на ногама.

Фото: Профимедиа

 

Осип, који уме изузетно да сврби, мења се и пролази кроз различите фазе пре него што коначно формира красту, која касније отпаде.

Лезије могу да оставе ожиљке.

Фото: АП/CDC

 

Инфекција обично прође сама од себе и траје између 14 и 21 дан.

Како их добијете?

Мајмунске богиње могу да се пренесу кад се неко нађе у блиском контакту са зараженом особом.

Вирус може да уђе у тело преко пукотина на кожи, респираторног тракта или очију, носа или уста.

Претходно није описана као сексуално преносива болест, али може да се пренесе директним контактом током секса.

Фото: АП/Cynthia S. Goldsmith, Russell Regner/CDC

 

Може да се пренесе контактом са зараженим животињама као што су мајмуни, пацови и веверице, или преко предмета контаминираних вирусом, као што су постељина и одећа.

Колико су опасне?

Већина случајева вируса је блага, нешто слично варичелама, и пролазе сами од себе у року од неколико недеља.

Мајмунске богиње, међутим, понекад умеју да буду и озбиљније, а има навода да су изазивале смрт у западној Африци.

Колико су честе епидемије?

Вирус је први пут идентификован код мајмуна у заточеништву и од 1970. године пријављене су спорадичне епидемије у 10 афричких земаља.

У САД је 2003. године избила епидемија, што је било први пут да је ова болест забележена ван Африке.

Пацијенти су се заразили овом болешћу преко блиског контакта са преријским псима које су се заразили од разних ситних сисара увезених у земљу.

Забележен је укупно 81 случај, али ниједан се није завршио смрћу.

Нигерија је 2017. године доживела до сада највећу забележену епидемију, отприлике 40 година након што је земља имала последњих потврђени случај мајмунских богиња.

Било је 172 осумњичена случаја мајмунских богиња, а 75 одсто жртава били су мушкарци старости између 21 и 40 година.

(ББЦ на српском)

За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".

Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".