Мештровићеви споменици Победнику и захвалности Француској добро су познати, али док до њих долазимо, поред остају бројне друге знаменитости којима се у тренутку проласка дивимо, али суштински мало о њима знамо.

Изазовно је бруну историју Калемегдана сместити у један чланак. Кале - као утврђени град и мегдан - као борба, име је добио од Турака, међутим многи су народи њиме пролазили. Од ратоборних Хуна за које се сматра да су у В веку овде направили војни логор поробивши Келте, који су пак своје насеље сместили на оно настало у неолиту. За површину 53 хектара, на којој се данас простире Калемегдан, борили су се и Аустријанци и Османлије. Ова површина, која је данас раскошан парк и културно историјски комплекс који метафорички памти и дан кад је Али Риза паша, заповедник града 1869. године, предао кључеве града кнезу Михаилу Обреновићу, на свиленом јастучету.

Како - отежао под историјом - не би постао опетерћење за своје посетиоце, Калемегдан је одувек био место окупљања - од различитих банкета и прослава до концерата и разноврсних манифестација.

На њему су свирале многе светске зведе, а од прошле године се, на пример, на Калемегдану одржава и Бургер фест на ком после дуге шетње и истраживања можете да уживате у опуштајућој атмосфери и укусној храни. Ако посету Калемегдану планирате овог пролећа, а ако сте љубитељ бургера, онда забележите да ће се ове године одржати од 27. маја до 5. јуна.

А која су то места поред којих прођемо и дивимо им се, али о њима знамо врло мало или не знамо готово ништа?

Деспотова капија са Диздаревом кулом


Деспотова капија са Диздаревом кулом, очувана у свом првобитном облику, често се назива и Источном горњоградском капијом. У средњем веку се на овом месту налазио главни улаз у Београдску тврђаву. Заједно са североисточним бедемом представља најбоље очувани сегмент средњовековног Горњег града из прве половине XВ века.

Унутрашња капија је имала одбрамбени балкон – машикулу, испод које се налазила ниша за икону заштитницу града.

Фото:Профимедиа

 

Поред капије налази се и масивна четвороугаона Диздарева кула. Назив је добила по томе што је у другој половини XВИИИ века у њој становао диздар – заповедник Тврђаве, а у њој се данас налази Опсерваторија астрономског друштва "Руђер Бошковић".

Сахат капија


Иако млађа по времену настанка, кула са сатом је дала име капији која је првобитно била пробијена у средњовековном бедему и од ње је до данас сачуван део свода грађен танким опекама. Направљена је одмах након аустријског освајања града 1688. године, а свој коначни облик добила је неколико година касније.

Капија је изграђена као засвођен пролаз кроз бедем, са две просторије са стране. Три декоративне нише обележавају места на којима се улази у још две бочне просторије, намењене за смештај страже. Оне су од краја XВИИ века биле зазидане и засуте земљаним насипом.

Краљ капија


Данашња капија у југозападном бедему Горњег града потиче с краја 17. века, из времена када су изграђена прва артиљеријска утврђења која је пројектовао Андреа Корнаро.

Капија је пробијена у бедему који је првобитно подигнут у 15. веку, али она не потиче из тог периода, већ је грађена знатно касније. Први пролаз на овом месту пробијен је након аустријске опсаде града 1688. године. Међутим, убрзо је разорен, и то непуне две године касније, у време турског освајања града. Највећи део капије саграђен је између 1693. и 1696. године, а тек у време аустријске окупације (1717–1736) она добија свој коначни облик и препознатљиву барокну фасаду. Испред капије некада се налазио дрвени мост на зиданим стубовима, који је 1928. године замењен садашњом конструкцијом.

На унутрашњој капији очуване су дрвене вратнице, обложене гвозденим плочама. Ове вратнице, као и сличне на Стамбол капији, потичу из средине 18. века.

Капија Карла ВИ


У склопу средњовековног североисточног бедема Доњег града налази се Капија Карла ВИ. Име је добила у знак сећања на аустријског цара Карла ВИ, јер је за време његове владавине град први пут био под влашћу Хабзбурговаца.

Капија је изграђена на самом почетку аустријске владавине, између 1718. и 1720. године, приликом радова на реконструкцији овог бедема и представљала је нови, монументални улаз у Доњи град.

Пројекат фасада капије моделоване у духу барока приписује се Балтазару Нојману, једном од најзначајнијих немачких архитеката, који је кратко време радио у Београду као војни инжењер.

Спољна фасада капије замишљена је као тријумфални улаз у царски град, што илуструје монограм цара Карла ВИ над улазом, а постојао је и натпис који гласи "Карло ВИ, римски цар, август, поборник праве вере против хришћанских непријатеља, подигао је ова врата, величанствено дело, после освајања славног града Београда". На крајевима су витешки оклопи славе, знамења победе и оствареног мира, а у централној оси уочава се оклоп са заставама и ратним бубњевима.

Над порталом се налази картуша са грбом Србије као аустријске крунске земље – орнаментални мотив на коме је представљена вепрова глава прободена стрелом.

Тренутно се ова капија реконструише.

Војни музеј


Војни музеј је уредбом кнеза Милана Обреновића основан 10. августа 1878. године, а за јавност је отворен тек 1904. године у малој октоугаоној згради, над Римским бунаром, у Горњем граду.

Фото:Профимедиа

 

Тај, првобитни музеј је страдао током Првог светског рата, а нови је поново отворен 2. априла 1937. године у две зграде и једној бараци у Горњем граду. Поново затворен током Другог светског рата, тек крајем 1944. године је поново почео с радом.

У реновираној згради бившег Војногеографског института нова поставка је отворена 20. октобра 1961. године и представља војну историју југословенских народа од досељавања на Балкан до XX века, а с мањим изменама, сачувана је до данас.

Спомен обележје предаје кључева


Споменик, рад вајара Михаила Пауновића, подсећа на догађај из пролећа 1867. године који је означио ослобођење Србије од турске власти. Подигнут је поводом стогодишњице тог догађаја, 1967. године. Само место предаје кључева налази се неколико метара иза споменика и обележено је малом земљаном хумком око које су засађене тује.

Ферман о предаји управе над српским градовима је кнез Михаило добио од султана Абдула Азиса у Цариграду. Султанов ферман је званично обнародован на посебној свечаности која је одржана у Београду када је заповедник Београдске тврђаве симболично предао кључеве кнезу Михаилу.

Гробница народних хероја


Гробница народних хероја подигнута је 1948. године. Гранитне плоче којима су облежена гробна места Ђуре Ђаковића (1886–1929), Ивана Милутиновића (1901–1944), Иве Лоле Рибара (1916–1943) донета су са градилишта храма Светог Саве, а попрсја су рад вајара Стевана Боднарова из 1949. године. Године 1957. ту је сахрањен и Моша Пијаде (1890-1957), чија је биста рад вајара Славољуба Станковића.

Костурница бранилаца Београда


Током борби за одбрану Београда 1915. године један број погинулих војника био је сахрањен уз бедеме Београдске тврђаве. После Првог светског рата њихови посмртни остаци су прикупљени и положени у костурницу уз Јакшићеву кулу. Костурница је обележена крстом, који је направљен од топовских цеви.

Фото:Јутјуб принтскрин/Pedja Stajevski

 

Када је постало јасно да је престоница изгубљена, мајор Драгутин Гавриловић је позвао војнике у јуриш за одбрану Београда. У тој борби страдало је око 4.000 српских војника, а сам мајор био је тешко рањен.

(Национална географија)

За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".

Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".