Српски књижевник Мехмед Меша Селимовић (1910-1982) писац једног од највећих романа на српском језику “Дервиш и смрт”.
Мехмед Меша Селимовић рођен је 26. априла 1910. године у Тузли. У родном граду завршио је основну школу и гимназију. Године 1930. уписао се на студијску групу српскохрватски језик и југословенска књижевност Филозофског факултета у Београду. Дипломирао је 1934. године, а од 1935. до 1941. године је радио као професор Грађанске школе, а потом је 1936. постављен за суплента у Реалној гимназији у Тузли.
Селимовић, како је сам открио – потомак је српске породице Вујовића – завршио је Филозофски факултет у Београду и до Другог светског рата био је професор у гимназији у родној Тузли.
По изласку из усташког логора 1943. отишао је у партизане, а после рата је био директор драме Народног позоришта у Сарајеву, уметнички директор “Босна-филма” и главни уредник издавачке куће “Свјетлост”.
Због прогона, којем су га подвргли босански комунисти, прешао је у Београд и у њему остао до смрти.
Прочитајте још
Фото: Новости архива
Меша Селимовић био је члан Српске академије наука и уметности.
Роман “Дервиш и смрт”, један од најзначајнијих у српској литератури, одликује се особеношћу третирања теме, густином опсервације човековог живота у трагичним околностима и рефлексијама о људској егзистенцији.
Овај роман је инспирисан личном трагедијом писца, пошто је Мешин брат, такође партизан, стрељан крајем рата из баналног разлога – узео је комад намештаја из магацина.
Меша Селимовић је у неколико наврата објаснио своју националну припадност и свој поглед на БиХ.
У тестаменталном писму Српској академији наука и уметности из 1976. Селимовић наводи:
– Потичем из муслиманске породице, а по националности сам Србин. Припадам српској литератури, док књижевно стваралаштво у БиХ, коме такође припадам, сматрам само завичајним књижевним центром, а не посебном књижевношћу српскохрватског књижевног језика.
Фото: Новости архива
Он је написао и да једнако поштује своје порекло и своје опредељење, јер је везан за све што је одредило његову личност и рад.
– Сваки покушај да се то раздваја, у било какве сврхе, сматрао бих злоупотребом свог основног права загарантованог Уставом. Припадам, дакле, нацији и књижевности Вука, Матавуља, Стевана Сремца, Борисава Станковића, Петра Кочића, Иве Андрића, а своје најдубље сродство са њима немам потребу да доказујем…
- Ово писмо упућујем Српској академији наука и уметности са изричитим захтевом да се оно сматра пуноважним биографским податком - навео је тада Селимовић.
У својој књизи “Сјећања” Селимовић истиче да је “ужасан геноцид који су усташе почеле да проводе против Срба у БиХ, нечувени злочини на које се ухо тешко могло навикнути, јер такво масовно варварство није било познато у историји, страдање читавих српских крајева, затирање свега живог – све то је натеривало човека да се одреди, или да се супротстави или да се деморалише.
(Ало)
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".
