"Поехали!", узвикнуо је Гагарин, што је значило – Идемо! Непосредно пре тога, када је све било спремно, Сергеј Корољев, вођа совјетског космичког програма и главни конструктор брода Восток, јавио се радио везом: "Узлетање! Желимо ти добар лет. Све је у реду."
Било је то пре тачно 58 година, у зору 12. априла 1961. Руски космонаут Јуриј Гагарин (1934-1968) кренуо је у свемир у броду Восток 1 из пустињских степа Казахстана. Као први човек у космосу, Гагарин је провео 108 минута облећући пун круг око Земље брзином од осам километара у секунди.
Тог јутра пробудили су га у 5.30. Добио је доручак и пошто је јео, помогли су му да обуче астронаутско одело и одвезли га до ракетног носача. У 7.10 укључен је комуникациони систем.
Ракета Восток, односно модул и ракетни носач били су гигантско постројење тешко 150 тона, производ совјетског свемирског програма. За гориво је коришћен керозин, а као оксидант течни кисеоник. Унутар модула у ком је боравио Гагарин све је било скромно, непријатно и тесно: могао је да борави само један астронаут.
Фото: Профимедиа
Мада се Востоком управљало са Земље и уз помоћ аутоматике, двадесетседмогодишњи Гагарин је у случају проблема могао да преузме контролу над бродом. Његов главни задатак био је да разговара са командом лета и описује оно што види кроз прозоре на кабини.
Прочитајте још
"Видим Земљу… Видим облаке… Видим све… И прелепо је!", узвикнуо је Гагарин пре него што се успешно вратио на Земљу. Током слетања, како је рекао Никити Хрушчову, певушио је Домовина чује, домовина зна (Родина слышит, Родина знает), песму која почиње стиховима "Домовина чује, домовина зна, где њен син лети у небо".
Спустио се поново у Совјетски Савез, у рурални део области Саратов, где су га људи посматрали са чуђењем – у наранџастом астронаутском оделу са шлемом на глави полако се приземљио падобраном након што се катапултирао из модула седам километара изнад Земље.
Узвикнуо је мештанима да се не боје, да је он такође Совјет. „Враћам се из свемира и треба ми телефон да позовем Москву.“
Гагарин је постао један од симбола освајања свемира и уопште, људског напретка. И као и сваки симбол, понекад изазива контроверзе. Недавно му је и у Београду подигнут споменик, у булевару који носи његово име. Међутим, због несразмерних пропорција, споменик је изазвао велику полемику, па је чак завршио и као вест на ББЦ-ију.
Текст: Марија Ђурић/Наука кроз приче
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".
