Душан је преминуо 26. марта 2000. године у Краљеву, за време служења војног рока. У обдукционом налазу пише да је смрт наступила због гушења услед удисања желудачног садржаја.

- За мене је време стало. Умео је да буде забаван. Нисте знали кад глумата, а кад је то стварно он. Волели су га. Тешко је без њега, баш тешко... Једном је он био код пријатеља, изашла сам накратко и закључала! Нисам очекивала да ће се брзо вратити. Кад сам ушла и пришла стану, седео је на степеницама... Верујте, увек увече кад се враћам кући, имам ту слику како чека на степеницама - рекла је његова мајка.

Душан се од колега веома дружио са Миланом Марићем Швабом, а један догађај и данас јој је урезан у памћење.

- Једном је био у Земуну и нисам знала да ће доћи. А он увече дошао са Швабом, а улаз био закључан. Чула сам касно ноћу да неко лупа испред куће, па је престао. Неко од комшија је откључао.... Ушли су, лупали на врата. Нисам чула, тако да су једно време били пред вратима. И сад ме душа боли кад се тога сетим - рекла је Миланка.

Душан је после војске планирао да упише и глуму, али није му било суђено. Деценијама касније, једна од омиљених реплика из филма "Ране" је управо она коју изговара Пинки:

- На крају смо приче, рођаци, ако се ложите да будете кул, онда сам сигурно ваш идол, а мишеви? Понекад ми је жао што нисам стигао да видим то иностранство, али, јебеш га, не може човек да стигне све у животу, смрадови и овде и тамо, какве везе има... Е, једино за ту црнкињу што је нисам каро, то ми мало жао, а за ону Ајфелову кулу шта ми Куре прича, за њу ме, рођаци, заболе патка, кеве ми.... Крај, рођаци, и све ми се чини да сам прошао боље од вас.

За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".

Нова димензија новости, ваш "Нпортал.рс".