- У Задрузи сам две године, нисам био кући дуго. Врати ме песма у мој крај, завичај, поред моје мајке. Нисам мислио да ћемо овако почети, везан сам за мајку, сестру, оца. Нисам их видео 17 месеци. Овде сам дошао с једним циљем, да ми живот крене другим током. Да не живе толико стресно, да не проживљавају ствари са мном које су биле у мојој младости. Моје понашање из лошег осцилира у добро. Да нисам долазио, да нисам био јавности, ријалитија, волео бих да усмерим свој живот ка правцу који су они хтели - говорио је Филип у Премијера Викенд Специјалу.

- Оца сам видео. Мајку и сестру нисам. Када сам изашао из Задруге, нисам могао да пређем границу. Сестра је била на породиљском, сина је добила, мајка је радила, тамо је сезона била тад. Требало је да дође, али сам ушао у Задругу 5. Морао сам да уђем од првог дана. Не могу да се вратим кући због неких судских процеса, и да сам кренуо не би стигао даље од границе. Мајка је била љута на мене, на понашање, на љубавне односе. Све се брзо издогађало, све је било брзо. Био сам жељан свега кад сам изашао из Задруге 4. Најтеже ми је што нисам видео сестриног сина. Сама помисао да 10 месеци тежиш да видиш кућу, дом, породицу, пријатељу. Мајка ми је говорила да дођем шта год било, ја сам био у уверењу да ће ме затворити, због судских процеса, да ћу бити затворен опет, да не могу ни да зарађујем. Међутим, ослобођен сам сад. С оцем имам пријатељски однос, кад су мајка и сестра у питању ту сам емотивнији - причао је Цар.

- Детињство је било дивно и бурно. Не знам како бих рекао. Мислим да сам премлад упустио у неке ствари, премлад сам на улици. Био сам бунтовник, без разлога, имао сам сву пажњу родитеља. Нисам ни школу завршио, завршио сам само 8 разреда основне. Фалило ми је строгоће, нисам имао то са очеве стране, ја сам мом оцу пето дете, пре мене је имао 4 девојчице. Он је од њих очекивао више. Добио ме је касно, није ме никад ударио, никад ми није бранио. Било је као да сам син јединац. Фалио ми је ауторитет - открио је Цар.

- Ишао сам у три различите средње школе. Свуда би ме избацили пре краја првог полугодишта. Нисам долазио на наставу. Професори су имали проблем са мном. Имао сам девојке које су у другим сменама, морао сам стално да идем. Психолог ми је рекао да имам адхд, проблеме с концентрацијом. На табли сам увек знао, пријатељи уђу у неки конфликт, ја се потучем. Задњи пут кад су ме избацили, равнатељ ме пита каква је моја идеологија, шта ћу радити у животу. Ја и даље не знам шта ћу радити у животу. Улица ме научила свему. Све што сам научио научио сам на улици. Дошла ми је главе у пуно ситуација. Имао сам доста прекршајних и казнених дела. Као млађи сам волео недозвољене супстанце, али имам страх. Од 10 године имам незадовољство, радим ствари које не исправљам. Сад сам незадовољан због породице. Мајка подноси лоше, везана је за мене. Ја сам јој једини син. Стално сам био сломљен, падао са мотора, у колима, стално је у стресу због мене. Данас кад упали тв, како да јој буде, са женом која је удата, са женом која хоће око да ми ископа.

- Радио сам свашта. Био сам обезбеђење. Било је и пуцања. Провлачило се кроз ријалити. У Цриквеници близу моје куће, са једним човеком се десило. Моја кућа је између шуме и плаже. Ми доле нисмо нормални, нисмо ни у шуми, ни на мору.

- Сестра и ја смо у супер односима. Ми смо два различита света, њој су приотитет биле школа, каријера, посао. Њен живот је идеалан. Каже ми да сам јој узео пола живота. Кад ти сестра рођена која те највише воли, стално су под стресом. То ми је горе што нисам видео њено дете. Она је имала две везе за 31 годину. Мислио сам да ћу ја први у породици да имам принову.

- Мајка је рекла да дођем, да не могу да бежим од закона. Били смо оптужени за разбојништва. Није истина да сам пљачкао банку. Криво време, криво место, нисам ниједну банку опљачкао, имао сам и доказе и алиби да сам ван Хрватске. Био је мој братић у тој групи, два моја пријатеља који су осуђивани за сличне ствари. У то време сам се доста са њима дружио. На неким местима смо били виђени заједно, кад крене акција, не пита се ко је шта. Испада смешно, али стварно нисам. Оптужили су нас за милион и по куна. Сад сам ослобођен, два момка су завршили у затвору. Тврде да нису учествовали у томе, али то је све карма за неке ствари у животу, можда за неке ствари које сам радио некажњено - открио је Цар.

За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".

Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".