Земља је, после рата у којем се распала велика Југославија, била под санкцијама, и то се одражавало на све сфере живота. О томе како су неправде на својој кожи осетили и естрадни уметници, на примеру Бањца, једном приликом за часопис "Сабор" описао је композитор Стевица Симеуновић.
Бањац је доживео неправду на једном фестивалу у Бугарској, само зато што је дошао из Југославије - а шта се све догодило у Софији, прочитајте у тексту који преносимо у целости:
Било је то почетком деведесетих, када је процес распада онога што смо волели и звали СФРЈ доведен до краја. Санкције под којима су Србија и Црна Гора живеле биле су строге и жестоке, задирале су у све поре друштвеног живота, па и у културу. Не само да нисмо могли са светом да тргујемо, него нам је отежаван излазак из земље, спортисти нису могли да наступају на међународним такмичењима под нашом заставом...
Фото: Архива ТВ Новости
Догодило се, некако баш у то време да Славко Бањац добије позив из Софије за учешће на Фестивалу словенских земаља. Требало је тамо да отпева моју песму "Ако те лажем, убио ме Бог". Обрадовали смо се силно, не само зато што је учешће на таквој приредби ствар од престижа за сваког певача, него и због тога што ћемо тамо представљати музику и културу земље којој припадамо чији су држављани од свега били изоловани као да су шугави.
Прочитајте још
Елем, обрели смо се у главном граду Бугарске, срећни и видно расположени. На првој проби, Славко је певао као змај и већ се говоркало да нико други не може бити победник. Није што сам ја аутор, али песма је заиста била сјајна, а о Бањчевој интерпретацији да не говорим.
На другој проби дошао је директор Фестивала, позвао Славка Бањца и рекао му да због санкција неће моћи да наступа на приредби. Био је то шок. Обојица смо били бесни и ван себе. Славко није издржао, зграбио је тог господина за ревере и свашта му рекао. После жучне расправе, дозвољено му је да пева. Наравно да о победи није могло бити ни говора. Међутим, по честиткама које смо примили након завршетка Фестивала јасно је било да је Славко Бањац морални победник приредбе.
Да ли ми је било жао. Па и јесте и није. Жао ми је што смо уопште дозволили себи да одемо и учествујемо на приредби која очигледно није заслужила нас, али ми је драго што смо тамо наступили и показали свету да у Југославији културна активност није замрла упркос свему што нас је, без њене истинске кривице, снашло.
* Нпортал.рс због вас даје нови живот текстовима из богате новинске архиве "Новости", а овај чланак је изашао у "Сабору", 1. марта 1999. године *
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Нпортал.рс".
