На основу његових речи, може се јасно видети да је Стојковић ценио Радмиловића не само као уметника, већ и као човека.
- Најтеже ми је да говорим о Зорану Радмиловићу. Из разлога што је Зоран у себи поседовао једно пет-шест слојева, а био је чудо спојено у једном слоју - рекао је једном приликом Бата, и додатно објаснио:
- Просто, кад кажем чудо, мислим да уметност не постоји ако није чудо. Све остало је, чини ми се, нешто чиме се бави човек да би дотакао то чудо, које се зове уметност. Зоран је то просто имао, откако устане из кревета, па док не легне поново у кревет. Кад кажем чудо, онда мислим чудо као човек, чудо као глумац, чудо као пријатељ, и да не набрајам даље - објаснио је Стојковић.
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".
Прочитајте још
