Dejan „Rambo“ Petković je posle odličnih igara u dresu Crvene zvezde, veličanstvenu karijeru napravio igrajući u Brazilu, gde je postao jedan od najboljih Evropljanina koji su ikada zaigrali u zemlji fudbala. Postigao je legendarni gol za titulu Flamenga, igrao za najveće timove u Rio de Žaneiru i postao „Bog“ za ljubitelje fudbala u najmnogoljudnijoj zemlji Južne Amerike. I pored činjenice da je bio jedan od najboljih fudbalera u Brazilu, da su mnogi verovali da bi bio čak i jedan od lidera tada moćne reprezentacije Brazila da je mogao da igra za njih, Dejan „Rambo“ Petković nikada nije zaigrao u takmičarskom meču za reprezentaciju Jugoslavije, a o razlozima zašto je tako godinama se nagađalo u zemlji „evropskih Brazilaca“.
Problem sa „Rambovim“ nastupima za reprezentaciju Jugoslavije navodno je nastao još 1994. godine, kada su „Plavi“ u jednom od prvih mečeva posle skidanja sankcija gostovali u Argentini. Tadašnji selektor Jugoslavije Slobodan Santrač pozvao je Petković u tim, a onda ga na meču sa Argentinom ostavio na klupi, ali i poslao na zagrevanje još tokom prvog poluvremena. Ipak, i pored toga što ga je rano poslao na zagrevanje, odlučio je da ga u igru uvede tek u finišu susreta, što je navodno veoma naljutilo „Ramba“, pa je posle meča poručio selektoru da ga više nikada ne zagreva uzalud 90 minuta. Od tada „Rambo“ gotovo da više nikada nije zaigrao za reprezentaciju, a u narodu se pričalo da je razlog zašto ne igra taj što ne želi da plati da bio pozvan.
Čelnici saveza su demantovali te glasine, govorili su da su to samo „kafanske priče“ koje nisu istinite i da Dejan Petković ne igra za reprezentaciju samo zbog odluke selektora. Ipak, narod nije odustajao, pa se tako posle plasmana „Plavih“ na Mundijal u Francuskoj govorilo da je „Rambu“ ponuđen povratak u reprezentaciju ukoliko izdvoji 150.000 nemačkih maraka. Pošto Petkovića nije bilo u timu na Mondijalu u Francuskoj, a i kasnije je pozvan da zaigra u reprezentativnom dresu samo kada je Milan Živadinović bio selektor, sve više ljudi je verovalo da su glasine tačne i da „Ramba“ nema u reprezentaciji zato što nije hteo da plati „reket“.
I taman kada se priča o „Rambovom“ neigranju za reprezentaciju malo zaboravila, kada više nije bila aktuelna i može se reći da je postala pomalo zaboravljena „urbana legenda“, ona se opet vratila u žižu interesovanja javnosti posle Petkovićevog gostovanja u jednoj televizijskoj emisiji u Brazilu, više od 20 godina posle Mondijala u Francuskoj. „Rekli su mi da su petorica ili šestorica igrača već platili. Ako platiš, ideš na Svetsko prvenstvo. Nije mi rekao niko direktno iz reprezentacije, nego preko posrednika. Onda sam to preneo Paulu Karneiru (predsedniku Petkovičevog tadašnjeg kluba Vitorije) i on je rekao da će platiti dvostruko više samo da idem. Odbio sam!“ – rekao je Petković odgovarajući na pitanje da li je tačna priča da mu je tražen novac kako bi nastupio na Mondijalu u Francuskoj.
Pročitajte još
Posle „Rambove“ izjave pojavile su se nove glasine, pa se tako „saznalo“ da je tadašnji generalni sekretar FSJ-a Branko Bulatović navodno tražio da sa porodicom besplatno letuje kod Petkovića u Brazil, a da u zamenu za letovanje sredi „Rambu“ mesto u reprezentaciji. Ta glasina nikada nije potvrđena, a zanimljivo je i da Dejan „Rambo“ Petković nije bio prvi fudbaler koji je medijima ispričao priču o „kupovini mesta“ u reprezentaciji Jugoslavije, pa je tako nekoliko godina pre njega sličnu priču sa javnošću podelio tada već bivši jugoslovenski fudbaler Rade Bogdanović: „Pare mi je tražio jedan novinar čiji sin je išao u školu sa pokojnim Batom Bulatovićem, tadašnjim gensekom reprezentacije. Tražio mi je 50.000 maraka da igram. Ja nisam hteo da platim i onda su odveli jednog igrača na SP u Francuskoj koji do tada nije ni igrao za reprezentaciju.
Daš 50.000 hiljada i napraviš vrhunski ugovor. Ja sam tada mogao, kada sam odlazio iz Atletika, da potpišem za Aston Vilu. Menadžer Vile u julu mesecu zove Atletiko i šalje avion na aerodrom. Mi na aerodrom, zovu iz Atletika i kažu “Vraćaj se. Ne možeš da dobiješ radnu dozvolu”. Imao sam tri nastupa za reprezentaciju, trebalo mi je šest. Opušteno sam mogao da kupim sebi nekoliko utakmica za nacionalni tim. Mogao sam da platim tih 50.000, odem na SP, izguram još tri četiri prijateljske i ko zna u kom pravcu bi mi išla karijera. Nisam hteo!“ – izjavio je za beogradske medije jednom prilikom Rade Bogdanović, bivši fudbaler Željezničara, Atletiko Madrida i Verdera.
Ipak, i pored svih priča koje su kružile i aktera koji su potvrđivali da im je tražen novac za igranje za nacionalni tim, pojedini fudbaleri koji su tada igrali za reprezentaciju Jugoslavije oštro su demantovali takve tvrdnje: „Ne bih nikad dao pare da igram za reprezentaciju, jer je to za mene pre svega bilo pitanje časti. Moram da priznam da nisam čuo da su neki igrači platili, ili im je tražen novac.
Ako je već tako bilo, nije mi jasno zašto „Rambo“ nije izašao i rekao to javno, a ne sada posle 20 godina.“ – izjavio je za medije Albert Nađ, koji je otpao sa spiska pred Mondijal u Francuskoj, ali i nastupao na Svetskom prvenstvu u Nemačkoj 2006. godine. „Dragan Stojković, Dejo Savićević, Vladimir Jugović, Peđa Mijatović… Svako od njih je mogao da kreira igru i da igra bilo koju poziciju od sredine do napada. Ne pamti se da je u reprezentaciji ikada bila toliko jaka konkurencija. Koga god da je Santrač tada zvao ne bi pogrešio. Verujem i da bi „Rambo“ sigurno odigrao sjajno. Meni zaista niko nikada ništa nije tražio, pa ni novac. Bio sam među najboljim golmanima i nikada se nije ni postavljalo pitanje da li treba budem na spisku. „Ramba“ znam još iz mlađih nacionalnih selekcija. Sjajan je čovek i uvek smo se dobro slagali. Ne sećam se da je imao bilo kakav sukob sa Santračem, davno je to bilo…“ – izjavio je za medije o „slučaju“ Dejana Petkovića tadašnji prvi golman reprezentacije Jugoslavije Ivica Kralj.
Ne verujem da je „Ramba“ izbegavao zbog nekog ličnog sukoba, nije on bio takav. „Rambo“ je jedan od najboljih igrača koje sam ikada trenirao, iako nije sporno da je imao oscilacije tokom karijere. Još kao trener Crvene zvezde doveo sam ga u Ljutice Bogdana iz niškog Radničkog. Pozvao sam ga u reprezentaciju 1998. godine na prijateljski meč protiv Brazila koji je završen 1:1, a on je odigrao sjajno. Publika ga je tamo obožavala. Kao selektor sam računao na njega, planirao sam da mi bude desetka koja kreira igru. Nedostajao nam je tada takav igrač. „Piksi“ i Dejo su ulazili u pozne godine, a „Rambo“ je ulazio u punu snagu. Međutim, mene su posle samo šest utakmica oterali i doveli one koji, kako misle, bolje znaju da sastavljaju tim.“ – ispričao je za beogradske medije Milan Živadinović.
Verovatno će se većina fudbalskih stručnjaka složiti da je Dejan Petković po igračkom kvalitetu svakako zasluživao mesto u reprezentaciji Jugoslavije, a zašto je u „najdražem dresu“ nastupio samo 6 puta i zašto nije nastupio za reprezentaciju ni na jednom velikom takmičenju biće tema o kojoj će se još dugo godina pričati. Iako su i ranije i kasnije postojale priče o tome da se reprezentativni tim ne sastavlja samo po kriterijumu kvaliteta i da su mnogi igrači igrali za reprezentaciju iako to nisu kvalitetom zasluživali samo „zbog jakih veza“, a da mnogi koji su to zasluživali nisu dobili tu priliku, jer nisu imali pomenute veze ili nisu želeli da „kupe“ mesto, čini se da niti jedna nije tako intrigirala javnost kao ono u kojoj se u glavnoj ulozi našao fudbalski genije koji je opčinio Brazil, legendarni Dejan „Rambo“ Petković.
(sportskasecanja.com)
BONUS: NAJAKTUELNIJI VIDEO SNIMCI
Za još vesti zapratite nas na našoj zvaničnoj Fejsbuk stranici - budimo "na ti".
Nova dimenzija novosti, vaš "Nportal.rs".
