Један од најистакнутијих писаца и новинара, Мухарем Баздуљ истакао је да је пророчанство Бранка Миљковића да ће поезију сви писати испуњено и да простора за поезију на нашим просторима има.
Иза Мухарема су бројне награде и признања како на новинарском плану, тако и на књижевном.
Бавите се новинарством и писањем романа. Да ли је тешка борба у различитим областима којима се бавите између фикције и реалности? На шта треба обратити пажњу да са не "оклизнемо" у тим областима?
- То су сродни терени пошто их повезује писање као занат. А писање прозе се састоји од писања реченица. У том смислу, новинарство и романсијерство се могу доста природно наслањати једно на друго, како се то уосталом у новијој историји често дешавало: од Албера Камија до Габријела Гарсије Маркеса. И чини ми се да нема толико велике опасности од "оклизнућа" између фикције и реалности, колико је важно да будемо свесни да се књижевност и новинарство структурно разликују. Уз мало банализовања и симплификације, у књижевности је најважнија прича, а у новинарству истина.
Прочитајте још
Фото: Ева Пуелија
- Чувени хрватски новинар Веселко Тенжера је пре скоро педесет година приметио да нема заједничког садржиоца између новинарства и храбрости. У времену у којем је он живео и радио можда је заиста било тако. У наше време нажалост, храброст се тражи управо за изрицање истине. Кад смо већ код загребачких референци, да се позовемо и на Крлежу: Данас је истина заиста постала оно што је неопортуно изрећи. А чим сте неопортуни већ сте једном ногом на терену храбрости. И као што рекох малопре, од новинара се очекује истина, а од књижевника добра прича.
Што се тиче тзв. региона, интерес варира и географски и временски. Ја сам, примера ради, у Хрватској пре неких десетак година био читанији него данас.
Како нове генерације реагују на дела која сте објавили? Како су прихваћени у региону?
- По мом искуству реагују добро. Примера ради, млада глумица Сташа Миловановић је са неколико својих колега недавно дипломирала на ФДУ играјући у адаптацији мог романа "Лутка од марципана". Често ми се и на улици и мејлом, примера ради, јављају млади читаоци, а буде их и на промоцијама мојих књига широм Србије. Имао сам прилике гостовати по факултетима и гимназијама где увек буде младих који су читали моје књиге. Не могу рећи да сам ту незадовољан. Што се тиче тзв. региона, интерес варира и географски и временски. Ја сам, примера ради, у Хрватској пре неких десетак година био читанији него данас. У Босни и Црној Гори пак, имам, чини ми се, солидан број читалаца. У Македонији су ми две књиге преведене, док сам у Словенији присутан тек кроз текстове из периодике. Дакле, "шарено стање", што би се рекло.
На петнаестак језика су преведене књиге.Значај превођења у данашњем времену и сарадња са интернационалним издавачима?
У ком правцу иде нови књижевни и новинарски талас?
- Не могу се похвалити да стижем све систематично да пратим, али значајно је да ипак има аутора, и у књижевности и у новинарству, млађих од, рецимо, тридесет и пет година, а са препознатљивим стилом и ставом. Ако говорите о "таласу" нисам сигуран да је наша епоха склона "уметничким покретима" какви су некада били уобичајени, а када би се нова генерација аутора окупљала око конкретног часописа, издавача или "школе". Посвемашња медијска демократизација, нестанак идеје заједничког канона, учинио је да интернет и друштвене мреже постану најпривилегованији простор афирмације. Ту је врло карактеристичан феномен Радмиле Петровић која је постала права звезда "одоздо", без неког институционалног "покровитељства". То су нови феномени о којима вреди размишљати.
Велики и комерцијални издавачи све више објављују поезију, та се поезија добро продаје, књижевне вечери и јавна читања су обично добро посећени, много људи поезију пише
Нинова награда и пласман аутора?
- Прича о бојкоту и реакцијама је добро позната. Мени је заиста драго да је ове године лауреат одличан роман "Послије забаве" Стеве Грабовца. И мислим да се нова редакција НИН-а одлично снашла кад ју је, усред ове гунгуле, око промене власништва и одласка старог уредништва, напрасно напустило и осамдесет посто досадашњег жирија, односно 4 од 5 чланова. Успели су, наиме, да окупе релевантан жири, а да његови чланови и чланице не вуку "репове" некакве идеолошке афилијације. НИН-ова награда је деценијама имала огроман утицај на пласман аутора, затим је тај утицај драстично опао, али, ево, можда се и барем делимично опорави.
На основу чега бирате тему за романе? Да ли је поезија скрајнута?
- Лаконски говорећи, али без театралности: истина је заправо да обично тема нађе аутора. А што се тиче скрајнутости поезије, чини ми се да то више баш и није тако. Велики и комерцијални издавачи све више објављују поезију, та се поезија добро продаје, књижевне вечери и јавна читања су обично добро посећени, много људи поезију пише, скоро као у оном пророчанству Бранка Миљковића, тако да не бих рекао да је поезија нужно скрајнута.
БИОГРАФИЈА:
Мухарем Баздуљ, (Травник, 19. мај 1977) српски и босанскохерцеговачки је књижевник, преводилац и новинар.Дипломирао и магистрирао је на Филозофском факултету у Сарајеву енглески језик, енглеску и америчку књижевност. Мајка му је др мед. Нура Баздуљ Хубијар, популарна књижевница, а отац др прим. Салих Баздуљ, обоје награђивани књижевни аутори из Травника.
Писање Мухарема Баздуља је високо цењено у Босни и Херцеговини и Србији. 2014. године постао је добитник две највише српске новинарске награде: награде листа Данас “Станислав Сташа Маринковић“, која се додељује за новинарску храброст и посебне домете у истраживачком и аналитичком новинарству, као и награде “Богдан Тирнанић“ Удружења новинара Србије, за најбољу колумну или коментар.
Пре тога, 2013. године, добио је и награду Друштва новинара БиХ за "најбољег новинара у категорији тисканих медија".
До јануара 2018. године објавио је седам романа, пет књига прича, три књиге колумни, две књиге есеја и једну књигу сонета.
Према неким изворима Баздуљ је један је од најбољих и најпознатијих млађих писаца на простору бивше Југославије.
БОНУС ВИДЕО:
