Живот славног научика, Николе Тесле испреплтен је великим открићима и мистеријама, а цео живот трагао је за питањем повећања људске енергије. За њега се често каже да је умео да посматра свет "другим очима", а занимљиво је да је молитву "Оче наш" тумачио на више начина.

Он наводи како је био дубоко зачуђен и одушевљен када је после много година и деценија трагања коначно нашао одговор, који се све време налазио ту поред њега – у хришћанству и то баш у молитви Оче наш као најбољем генератору људске енергије.

Молитва Оче наш може да се тумачи на разне начине, и у сваком слоју молитве да се проналази увек неки нов и скривен смисао. Ево шта све можете открити у речима молитве Оче наш!

Оче наш

Кад кажеш ове речи, признајеш да је он твој Отац небески, али у исто време и отац твога слуге и надничара, твог болесног суседа и самртника, јер ти је заповеђено од Сина Божијега, врховног доносиоца истине о Богу и о људима да кажеш "Оче наш", а не "Оче мој".

Међутим, постоји и друго гледиште, које каже овако:

У молитви "Оче наш" није изражено ништа друго него људска душа – када се она на исправан начин уздигне толико да се може тако називати јер је њено порекло Божанско. Ми смо део Божанства. Молитвом човек треба да се у часовима потребе уздигне до развојног смисла своје седмочлане природе, а седам молби изражава духовно-научни утицај на људску природу.

Који си на небесима

Значи да је тамо где је Отац наш, и отаџбина наша. Незнабошци који виде свога родитеља једино у овом материјалном свету било као човека било као реку или као Сунце и Месец, не могу ни веровати у неку другу отаџбину до у земаљску. Отаџбина је благо велико, а Господ је рекао: "Где је благо ваше, онде је и срце ваше".

Али, може значити и ово:

Тиме указује на најдубљу основу људске природе, на најскривеније биће човеково, које по хришћанској езотерици припада духовном царству. Три прве молбе односе се на три виша члана људске природе, на човекову божанску садржину: "Свето нек Име је твоје, да приђе Краљевство твоје и Твоја Воља нека буде".

Затим следе прве три молбе:

1. Нек се свети име твоје

Нека се сви наши послови у овом пролазном животу освештају именом Божијим. Нека наше друштвено уређење буде насловљено и покривено именом Божијим.

А тумаче га и овако:

У краљевству се појављује Божанство у бескрајној разноврсности, а поједина бића се разликују по томе што им се даје име, које није само пуко именовање већ и суштинско одређивање у смислу тајне науке.

2. Нек буде царство твоје

Царство Божије не може се разлучити од царовања Божијег. Царство долази заједно са царем. Била би бесмислица ишчекивати царство, а одбацити цара. У црквеној молитви "Царју Небесни Утјешитељу" верници моле Цара Духа да дође: "Дођи и усели се у нас". Смисао обе молитве је јасан: Царство Божије доћи ће онда када и Цар Бог дође. Молећи за Царство Божије ми у ствари просимо најсавршенију власт, а молећи за долазак Цара Бога ми просимо долазак најсавршенијег Владара над собом.

Или:

Цео универзум оживљава универзална воља, која се изражава у бесконачној разноликости. Тај процес збивања бесконачне разноврсности, то бескрајно умногостручење Божанства – назива се свуда у тајној или духовној науци краљевством. Краљевство приказује у бесконачној разноликости биће Божанства.

3. Нека буде воља твоја како на небесима тако и на земљи

У небеском духовном свету влада савршена воља Божија. Но, та владавина воље Божије није силом наметнута него њу духови светлости драговољно усвајају, покоравајући своју вољу вољи Божијој као јединој непогрешној.

Као и:

Живот универзума потиче од Божанске еманације. Цео универзум оживљава универзална воља која се изражава у бесконачној разноликости. Воља је, дакле, средиште.

А затим следеће четири молбе говоре ово:

1. Хлеб наш насушни дај нам данас

Јер као што не говоримо Оче мој, тако не говоримо ни хлеб мој. Отац је заједнички свим синовима Божјим и дарови Очеви су заједнички. Ово је први морално-економски принцип за друштвено уређење; морални јер признајемо да је хлеб од Бога, и економски јер хлеб што Бог даје припада свима.

Али, постоји и ово гледиште:

Односи се на физичко тело које можемо посматрати као део материјалног дела наше планете. Његова је супстанца узета из делова планете и у њу се враћа. Такође нас упозорава и да живимо у садашњем тренутку, јер тражимо храну за сада, за данас.

2. И опрости нам дугове наше као што ми опраштамо дужницима својим

Бог одлучно тражи од нас ту обавезу. Он ће нама опростити онако како ми будемо опраштали. Но лудо је бојати се ове обавезе и овога услова. Јер ми бескрајно више дугујемо Богу него што нама може сав свет дуговати.

И:

Ова молба се односи на етерично тело и на њега морамо такође гледати као на део онога што нас окружује. Требало би знати да су у астралном телу сви нагони, пожуда и страсти. Етеричко тело крије у себи сталнија и трајнија душевна својства. Све оно што се полагано развија, трајне склоности, трајна својства темперамента, трајне навике, све је то усидрено у етеричком или животном телу. Одувек су се свуда у тајној науци означавале погрешке против заједнице које потичу из етеричког тела као дуг.

3. И не уведи нас у искушење

Кушати значи испитивати. Да није греха, не би било ни кушања. Но ми се осећамо слаби и молимо Бога да нас не ставља на испит, јер ћемо пасти и пропасти. Земаљска власт и телесна жеља чим се зачну у људима, људи изгубе визију свеопштег Оца небеског и падају у очајну и убитачну себичност, почињу светковати име своје изнад Божјег. И не уведи нас у искушење – у позитивном смислу речено значи спаси нас од искушења. То јест, спаси нас од нас самих.

И друго гледиште:

Све што се мења лако и брзо, усидрено је астралном телу, у њему су сви нагони, пожуда и страсти. Ту су и сва весеља и јади, све радости и боли, све оно што се таласа у људској души. Греси више индивидуалне природе које почини човек као посебна личност, настају услед својстава астралног тела. Могућност грешке астралног тела назива се напаст (искушење). Услед искушења појединац прима на себе неки лични грех.

4. Но избави нас од злога

Молимо се Оцу небескоме да нас избави од Сатане, који је носилац свакога зла. Он заслепљује људе и заслепљење води од илузије ка илузији, како у личном животу тако и у друштвеном. Тако од памтивека шапће људима Сатана. И људи су га до хиљаду пута послушали, по хиљаду пута пролили братску крв, похулили на Оца свог небеског и по хиљаду пута разочарани падали у очајање.

И за крај:

Преостаје још грешка људског "ја", праве личности. Самољубље је ушло у људско тело и услед тога је човек постао егоистично биће, "ја" следи све нагоне и склоности тела. Реч зло се никад у тајној науци не употребљава ни за шта друго осим за неку погрешку људског "ја", односно наше душе.

БОНУС ВИДЕО