О томе је писао Свети Јован Шангајски (рођен као Михаил Борисович Максимовић у Харковској губернији 1896. године, преминуо 1966. године), епископ у Шангају и касније у Сан Франциску, руски светац српског порекла чији су преци у 18. веку избегли у Русију пред Турцима.
Његово писање на ову тему преносимо у целости, а текст ће садржати необичну религијску терминологију.
"Бескрајна и неутешња би била нашажалост за упокојеним ближњим да нам Господ није дао вечни живот. Наш живот би био бесциљан уколико би се завршавао смрћу. Која корист би била онда од врлина и добрих дела? Онда би они који кажу "да једемо и пијемо, јер сутра ћемо умријети!" били у праву.
Фото: Профимедиа
Али човек је створен за бесмртност и Христос је Својим васкрсењем отворио врата Царства Небеског, вечног блаженства онима који су веровали у Њега и живели праведно. Наш земаљски живот је припрема за будући живот, а та се припрема завршава смрћу. "Људима предстоји једанпут да умру, а онда суд Божији".
Прочитајте још
Тад човек оставља све своје земаљске бриге; тело му се распада да би поново устало кад буде Опште Васкрсење. Али душа његова наставља да живи не прекидајући своје постојање ни на тренутак. Многа јављања упокојених су нам дана да би делимично сазнали шта се дешава с душом кад напусти тело.
Када престане гледање телесним очима, почиње гледање духовним. Обраћајући се у писму својој сестри на самрти, епископ Теофан Затворник пише: "Па ти нећеш умрети. Тело ће твоје умрети, а ти ћеш прећи у други свет, жива, свега свесна и препознаваћеш сав свет око себе".
После смрти душа је жива и њена чула су изоштрена, а не ослабљена. Св. Амвросије Медиолански учи: "Пошто душа и даље живи после смрти, остаје добро које се не губи са смрћу, већ се увећава. Душу не задржавају никакве препреке које јој смрт поставља, она је још делатнија, јер делује у својој властитој сфери без икакве везе с телом, које јој је пре на терет, него на корист".
Преподобни авва Доротеј, Отац из 6. века, сажима учење раних Отаца у вези с овим питањем: "Јер душе све памте шта је било овде, како кажу Оци, и речи, и дела, и мисли, и ништа тада не забораве. У псалму је речено: 'у тај дан ће пропасти све помисли његове'; то се каже о помислима овога века, тј. о кућама, имању, родитељима, деци, о пословима и заради. Све ово пропада чим душа изађе из тела... А шта је учинила од врлина или страсти све то памти и ништа не ишчезава за њу...
Фото: Профимедиа
И, како рекох, душа ништа не заборавља од оног што је чинила у овом свету, већ се свега сећа по изласку из тела, и то боље и јасније пошто се ослободила земаљског тела".
Велики подвижник 5. века, преподобни Јован Касијан, јасно формулише активно стање душе после смрти у одговору јеретицима који верују да је душа после смрти несвесна: "Душе после растанка од тела нису празне, не остају без икаквих осећања; то доказује јеванђељска прича о Лазару и богаташу... Душе упокојених не само да се не лишавају својих осећања, већ не губе ни расположења своја, тј. наду и страх, радост и тугу, и нешто од оног што очекују на свеопштем Суду већ сад почињу да предосећају... оне постају још живље и још ревносније почињу да славе Бога.
И заиста, ако размотримо сведочење Св. Писма о природи саме душе, неће ли бити крајња глупост или безумље – макар имало посумњати у то да најдрагоценији део човека (тј. душа), у којој су, по блаженом Апостолу, садржи лик и подобије Божије, после одвајања од телесне огрубелости у коме се налази у овом животу, постаје као несвесна она која садржи у себи сву силу разума, собом чак бесвесну и бесчувствену плот чини свесном и осећајном? Одавде следи и да својство самог разума тражи да дух, по одвајању од те плотске огрубелости која га слаби, своје разумне силе доведе у најбоље стање, прочисти их и учини финијим, а не да их се лиши".
Савремена "посмртна" искуства су на потресан начин открила људима истину о свесном стању душе после смрти, о већој оштрини и брзини душе после смрти, о томе да су њене умне способности тада још изоштреније и префињеније. Али те чињенице нису довољне да заштите човека у том стању од обмана у "вантелесној" сфери; треба до танчина познавати хришћанско учење о том питању.
Духовна виђења
Духовна виђења често почињу код самртника пре упокојења, и још док виде људе око себе и чак причају с њима они виде и нешто што други не виде.
За искуство умирућих зна се одвајкада, и данас овакви случајеви нису новина. Међутим, овде треба поновити оно што је раније речено: само приликом благодатних посета праведницима када им се јављују свети и Анђели ми можемо да будемо сигурни да су то стварно била бића са другог света.
У обичним случајевима, када самртник види своје већ упокојене пријатеље и рођаке, то може да буде само "природно" упознавање с невидљивим светом у који треба да уђе; истинска природа ликова покојника који се појаве у том тренутку је позната, могуће, једино Богу, и нема потребе да се у то упуштамо.
Фото: Профимедиа
Сигурно је да Бог даје то искуство и као најочигледнији начин да се умирућем стави на знање да онострани свет није потпуно непознато место, да онај живот такође карактерише љубав коју човек гаји према блиским особама.
Преосвештени Теофан дирљиво излаже ову мисао у речима упућеним умирућој сестри: "Тамо ће те дочекати отац и мајка, браћа и сестре. Поклони им се и поздрави их – и моли да се заузму за нас. Окружиће те твоја деца са својим радосним поздравима. Тамо ће ти бити боље него овде".
Прва два дана након смрти
У току прва два дана душа ужива у релативној слободи и може да посећује на земљи она места која су јој драга, али већ трећег дана она одлази у друге сфере.
Овде архиепископ Јован просто понавља учење познато Цркви од 4. века. Предање саопштава да је Анђео који је пратио преподобног Макарија Александријског у пустињи рекао, објашњавајући црквено помињање упокојених трећег дана по њиховом упокојењу:
Фото: репринт ТВ Новости
"Када се трећег дана у цркви за душу изврши приношење, Анђео јој ублажи жалост коју осећа због раздвајања од тела, јер славословље и приношење у цркви Божијој за њу буди у њој добру наду. Јер се у току два дана души даје да, заједно са Анђелима, који су уз њу, иде по земљи где хоће. Зато душа која воли тело лута понекад око куће у којој се растала од тела, некад око гроба у који јој је положено тело; и тако она проводи два дана, као птица, тражећи себи гнездо.
А врлинска душа иде по оним местима где је обично чинила добра дела. Трећег дана Онај Који је васкрсао из мртвих заповеда свакој хришћанској души да се подражавајући Његово васкрсење узнесе на Небеса и поклони Богу".
(Жена Блиц)
