Озбиљан саобраћајни инцидент у којем су умало сво троје изгубили живот догодио се пре осам и по година, у јулу 2015. у месту Дрињача код Зворника, а са траумама које су тада преживели суочавали су се годинама.
Поменути догађај оставио је последице на психу складних супружника, посебно на Николину која дуго није могла да смогне снаге и седне у аутомобил.
- Тај дан ћемо славити као други рођендан. Бог нас је погледао и заштитио. Неизмерну захвалност дугујемо људима који су нам помогли и спасили. Никада нећемо проћи кроз то место, а да не свратимо до њих. Николина од стреса након несреће није могла да говори, нити је желела да се одвоји од сина, а ја имам лакше повреде, рекао је Капор за "Курир" након страшне несреће.
Фото: АТА имагес
Те 2015. године они су у последњем тренутку успели да избегну директан судар са возачем камиона, који је превозио стоку, и то тако што су колима слетели у Дрину, а рибари и пецароши су одмах притекли у помоћ.
Прочитајте још
На сву срећу, прозор на аутомобилу је већ био отворен, па је Капор успео да спасе сина Николаја, тако што га је ставио у крило, а потом га је Николина кроз прозор добацила спасиоцима.
Након драме коју су преживели требало им је неколико година да се опораве и преброде овај трауматични догађај.
Фото: АТА имагес
- Сваки пут када сам улазио у аутомобил суочавао сам се са озбиљним страховима. То је било тешко превазићи. Кад би ми некао ишао у сусрет, инстинктивно бих се померао у десну страну, а та моја реакција је трајала годинама. Срећом, успео сам да тај период оставим иза себе, рекао је Саша, а Николина је признала да годинама након овога није могла опуштено да се вози аутомобилом.
- Упали смо у реку и то је био јако велики стрес за мене. Дуго времена ми је требало да изгубим страх од вожње. Непријатно ми је било и када бих возила и када бих била сувозач. Опомињала сам да се смањи брзина, да се кочи, знала сам да излазим из аутомобила… Трајало је то од две године, а упоредо с тим сам добила и страх од летења, испричала је Ковачева са сузама у очима и сетила и сцене коју никада неће заборавити, када јој је једино било важно да спасе свог сина.
- Сцена када ја Николаја дајем кроз прозор јер је вода дошла изнад нивоа прозора била је страшна. Човеку који ми је давао руку да се и ја извучем говорила сам да води дете, а ја сам у хаљини пливала до обале. Тада схватиш колико си мали и небитан. Тада сам променила комплетну перцепцију живота. У том тренутку нисам посећивала психотерапеута, данас то чешће радим. Тада сам тражила снагу у себи самој. Преко ноћи сам сазрела и одрасла, али требало је времена да у свој живот и себи вратим мир. Сада и возим и летим, али и даље имам мали страх од авиона, описала је Николина детаљно трауматичну сцену за Ало.
(Гранд)
БОНУС ВИДЕО:
