Оснивач српске владарске лозе - династије Немањића, умро је на данашњи дан 1200. године. Рођен је у околини данашње Подгорице 1114. године, а владао је источним српским земљама. Успевши да прошири државу, борио се против богумила и сматра се једним од родоначелника српске православне цркве. Српски народ га поштује јер је - како је својевремено рекао епископ Атанасије Ракита - физички и духовни корен српског народа.

Године 1196, четири лета пре упокојења, одрекао се престола у корист свог средњег сина Стефана, будућег првог краља српске државе. Већ сутрадан се замонашио и отишао у манастир Ватопед на Светој гори код свог сина. Заједно обнављају манастир Хиландар, који су добили од византијског цара. Још постоји лоза коју је засадио Свети Симеон.

Народ верује да зрно овог грожђа из Хиландара уз пост и молитве Светом Симеону помаже нероткињама да добију потомство. Симеон је у њему поживео само седам месеци. Сава је пренео његове посмртне остатке 1208. године у Рашку, да би над њима измирио своју старију браћу Стефана и Вукана који су се борили за власт. Мошти су му похрањене у Студеници, његовој задужбини.

Градио је још Свети Симеон и Ђурђеве ступове, манастир Светог Николе код Куршумлије и и цркву Свете Богородице на ушћу реке Косанице. Због чудотворног течења мира из његових земних остатака, прозван је Мироточивим.

Упокојио се у српском манастиру Хиландару, који је подигао заједно са својим сином Растком, монахом Савом, ког српски народ слави као свог највећег просветитеља Светог Саву.

Мошти су му положене у манастиру Студеница. Претпоставља се да нема српске цркве у којој није приказан његов лик, а посвећена му је и капела у резиденцији српског патријарха у Београду.

Стефан Немања се сматра великим српским државником, ктитором, али и чуваром језика. Управо је његов брат Мирослав наложио да се напише наш најстарији и највреднији језички споменик - Мирослављево јеванђеље. Како га Срби славе Свети Симеон Мироточиви се прославља исто као и све друге крсне славе - славски колач, кољиво и вино, и освештањем које обавља свештеник. Уколико падне у мрсни дан, спрема се мрсна трпеза, а уколико падне у посни дан посна. Данашњи празник је непокретан. Крсна је слава Патријаршијске капеле.

БОНУС ВИДЕО:

МАНАСТИР СВЕТОГ ПРОРОКА ИЛИЈЕ КОД ДЕРВЕНТЕ: Како се одлази по бадњак и шта обичаји налажу