Током врелог лета у Београду 1937. године већина грађана је проводила на плажама и купали су се.
Велику пажњу је привлачила црнокоса дама код "Шест топола" коју је заљубљеним погледом посматрао млади дрогерија Ото Рајтингер који је тада имао тек седамнаест година. Млада дама није ни слутила да ће баш њему постати највећа љубав.
Може се рећи да је то била права љубав на први поглед...Али ова љубав је створила, ако тако можемо рећи српског Ромеа и Јулију који су се сусретали са бројним искушењима и храбрим корацима су покушавали да спасу своју љубав. Међутим, један непромишљен чин довео је до потпуно неочекиваног краја који их је уписао у историју.
Ото Рајтингер, крио је да је заљубљен у црнокосу даму, био је из добростојеће породице . Његов отац Фрања био је власник апотеке "Изис", па је у том периоду и Ото радио као дрогериста, пише 011 инфо.
Сада му је срце украла прелепа купачица. Срећом, имао је међу пријатељима и једног који ју је познавао, те се ускоро упознало и двоје младих. Марија Кукољ – или Маша, како су је звали – иначе је била родом из Сплита. Убрзо је и она показала симпатије према младом апотекаревом сину.
Прочитајте још
Фото: Википедиа
Да ли због наочитог изгледа или његовог џентлменског става – тек, букнула је међу њима љубав. Чак ни Ото није слутио да ће тако силно заволети лепу Сплићанку. Ништа мање силно му ни она није узвраћала, те је младић, не би ли са Машом проводио сваки слободан трен, све чешће почео изостајати из куће.
Морали су то приметити и Отови родитељи. Било је јасно да је нешто тајанствено преокренуло његов свет, а недуго потом, дознали су да се Ото састаје са госпођицом из Сплита. Међутим, проницљиви отац Фрања схватио је још нешто: док је Ото био лудо заљубљен, Маша је „ухватила“ Ота тражећи од њега да се узму. За родитеље се ово једино могло протумачити као црвени аларм.
Сенка сумње над црнокосом лепотицом из Сплита
Господин Рајтингер није много чекао да отворено разговара са сином. Откривши му своје сумње, рекао је Оту како он и његова мати „немају најлепше информације о девојци са којом се састаје“, те да се „не би радовали када би је узео“.
Упркос родитељској бризи, Рајтингерови нису ни претпоставили какву ће лавину покренути. Млади дрогериста, ког је и Маша упознала као отреситог младића, сада се почео понашати још чудније. Сред сукоба се притом нашла и његова вољена – откако је дошло до отвореног пребацивања између ње и Отових родитеља, Маша је од њих добила 1000 динара и карту за повратак у Сплит.
За љубав која је између двоје младих издржавала више од две године, беше очито да је није угасило ни неколико месеци раздвојености. Молећи га да је не напушта, Маша би говорила како не може да живи без Ота. Младић је, пак, средио да јој пронађе стан код једног пријатеља, све док вест о њеном повратку није стигла и до Отових родитеља.
Упркос родитељској бризи, Рајтингерови нису ни претпоставили какву ће лавину покренути. Млади дрогериста, ког је и Маша упознала као отреситог младића, сада се почео понашати још чудније. Сред сукоба се притом нашла и његова вољена – откако је дошло до отвореног пребацивања између ње и Отових родитеља, Маша је од њих добила 1000 динара и карту за повратак у Сплит.
За љубав која је између двоје младих издржавала више од две године, беше очито да је није угасило ни неколико месеци раздвојености. Молећи га да је не напушта, Маша би говорила како не може да живи без Ота. Младић је, пак, средио да јој пронађе стан код једног пријатеља, све док вест о њеном повратку није стигла и до Отових родитеља.
Уследеле су и „паклене муке“ у овом несвакидашњем љубавном троуглу. Спрам родитељског противљења, Сплићанка је са младим апотекарем желела брак. Ото је, пак, био у дилеми: да ли ће му судбину кројити уважавање родитељских молби, или љубав према девојци коју је волео свим срцем? Најзад, преломио је изневши јој предлог да се узму у тајности.
Маша је за Ота већ имала спреман одговор. Рече му да је добила упослење у Државној штампарији те да има уштеђевину. За припреме им је требало тек неколико дана. Младенци су стали пред олтар једног суботњег новембарског јутра, а као супружници су из цркве изашли већ након 6 часова у зору.
Отпративши Машу до њеног стана, и Ото се вратио свакодневним дужностима. До почетка смене већ је био на радном месту, одлучивши да о женидби ништа не помиње родитељима.
Најкраћи брак у Београду трајао је само дан - горки епилог најкраћег престоничког брака
План је био да венчање младог пара и надаље остане тајна. Отуда је и Маша на супругову молбу имала држати језик за зубима. Испоставиће се, међутим, да јој због тога није било право.
Ото је то схватио већ истога дана. Дознавши да његова вољена „пише и шаље неке цедуљице“, из револта је одбио да је види. Те вечери у дому Рајтингера зазвонио је телефон. Када га је глас са друге стране жице позвао да изађе у варош, младић је забринутим родитељима рекао да одлази са пријатељима на вечеру.
Оно што га је у вароши дочекало беше – хладан туш. Саставши се са Машом, супруга му у налету жестине признаје да је све била лаж: нити је имала уштеђевину, ни службу у штампарији. Штавише, од Ота је захтевала да се одсад он стара о њој – у супротном ће већ „наћи начина да се брине за себе“.
Ото Рајтингер је био скрхан. Након расправе која је потрајала све до иза поноћи, вратио се код родитеља у намери да за свагда оконча драму.
Да је нешто опако мирисало на невољу, Отови родитељи посумњали су одмах наредног јутра. Већ је било 9 часова изјутра, а Ото – што за њега није било уобичајено – још није изашао из своје собе.
Како врата беху закључана, Фрања Рајтингер их је морао разваљивати. О призору који је затекао већ дан касније је брујала и београдска штампа. Ото Рајтингер обесио се о шнур своје пиџаме – тако га је, у углу његове собе, затекао и отац
Није било двојбе да је реч о самоубиству: пре него што је себи одузео живот, млади апотекар оставио је три опроштајна писма. Дотучен Машином издајом, исписао је разлоге због којих се одлучио да прекрати себи муке. Ото Рајтингер сахрањен је уз присуство бројних Београђана, а једина која се није нашла у опроштајној поворци беше ожалошћена Марија Кукољ.
Наиме, Маша је истог дана пала у постељу, веома потрешена овом драмом. Мада је несрећни мадић већ све потанко образложио, и црнокоса лепотица је изнела своју верзију приче. Објаснила је да је Ото желео да се венчају још годину дана раније, те да је знао да је Марија била сиромашна, да је имала само четири разреда гимназије и била питомац Кола српских сестара. Чак и њена служба у штампарији беше „лаж из добре намере“ – све како их Отова мајка не би поново раздвојила.
БОНУС ВИДЕО:
