Ипак, шта је с неким намирницама које већ дуги низ година традиционално користимо у нашој исхрани, намирнице на којима су одрасли наши родитељи, баке и деке попут свињске масти, сланине и лука?
Могу ли и оне наћи своје место у нашој исхрани и у којој количини?
Свињска маст
Свињска маст једна је од оних контроверзних намирница око које се и дан данас диже прашина у смислу јести или заобићи. Иако се дуги низ година сматрала лошом намирницом, свињска маст има бројне бенефите ако се користи правилно и умерено. Иако се у контексту свињске масти увек спомињу засићене масти и холестерол, свињска маст има око 40 посто засићених масти, око 50 посто мононезасићене масти (највише олеинске и палмитолеинске) и око 10 посто полинезасићених масти (линолна, линоленска, арахидонска и ДХА).
Свињска маст богата је витаминима А, Д и Е, но осим тога, као и сва остала уља и маноће садржи и доста калорија због чега треба бити опрезан с кориштеном количином. Заправо дневни калоријски унос из масти не би требао прелазати максималних 30%.
Фото: Профимедиа, принтскрин Јутјбу/DOORS OF HEALTH
Осим што масноће из масти очигледно помажу и у апсорпцији витамина, свињска маст садржи холестерол који се у телу под утицајем УВ зрака претвара у витамин Д значајан за апсорпцију калцијума.
Прочитајте још
Свињска маст идеална је за пржење и термичку обраду хране јер показује највећу отпорност при високим температурама. Односно има високу тачку димљења, због чега је једно од најстабилнијих уља за термичку обраду при повишеним температурама.
Сланина
Масти у сланини су око 50% мононезасићене, а велики део њих је олеинска киселина, она иста која се налази и у маслиновом уљу. Преостала масноћа у сланини је 40% засићена и 10% вишеструко незасићена, уз пристојну количину холестерола. Холестерол у прехрани био је проблем у прошлости, али данас знамо да унос Холестерола има мање учинке на ниво холестерола у крви.
Иако се и даље верује да висок унос засићених масноћа може повећати одређене чимбенике ризика за болести срца, студије још увек нису нису успеле доказати никакве конкретне везе између уноса засићених масти и болести срца.
Месо је очигледно извор бројних нутријената, па тако и сланина. Осим протеина, у сланини можемо наћи витамине Б скупине, селен, фосфор, гвожђе, цинк итд. Још једна ствар коју морамо имати на уму код конзумације сланине је чињеница да саржи доста соли због чега опрезни с уносом морају бити људи који пате од високог крвног притиска.
Фото: Профимедиа
Купујете ли сланину, припазите на могући додатак нитрата и нитрита који ако се подвргну високој температури прелазе у канцерогени нитрозамин. Због тога би сланину најбоље било јести у природном облику, а избегавати пржење на високим температурама.
На крају, сланина је намирница која се не једе у великим количинама. Иако садржи око 400 калорија на 100г и око 40% од тога је масноћа, сланина је врло квалитетна намирница која може итекакао наћи место на тањиру – кључ је наравно у умерености и правилном баратању овом намирницом у кухињи.
Лук
Лук је богат храњивим супстанцама, има мало калорија, али има пуно витамина и минерала. Једна средња главица лука има само 44 калорије, али доноси знатну дозу витамина, минерала и влакана. Ово поврће има посебно висок садржај витамина Ц, храњиве супстанце која су укључене у регулацију имунолошког здравља, производњу колагена, обнову ткива и апсорпцију гвожђа. Витамин Ц такође делује као снажан антиоксиданс у вашем телу, штитећи ћелије од оштећења узрокованих нестабилним молекулама које се називају слободни радикали.
Фото: Профимедиа
Лук је такође богат витаминима Б скупине, укључујући фолну киселину и витамин Б6 — који играју кључну улогу у метаболизму, производњи црвених крвних зрнаца и функцији живаца.
На крају, они су добар извор калијума, минерала који је заслужан за нормалну станичну функцију, равнотежу течности, правилна рад нервног састава , рад бубрега и контракцију мишића. Лук садржи антиоксидансе и спојеве који се боре против упала, смањују триглицериде и ниво колестерола – а све то може смањити ризик од срчаних болести.
Њихова снажна протуупална својства такође могу помоћи у смањењу високог крвног притиска и заштити од крвних угрушака. Такође је доказано да лук смањује ниво холестерола. Због многих корисних спојева који се налазе у луку, његова конзумација може помоћи у смањењу високог шећера у крви. Лук има антибактеријска својства и потиче здравље пробавног сустава, што може побољшати имунолошку функцију.
Додавање више лука вашој прехрани једноставан је начин да побољшате своје целокупно здравље, пише ординација.хр.
БОНУС ВИДЕО:
