У такмичењу „Никад није касно“ Дејан Драшковић из Херцег Новог пленио је харизмом и осмехом, а само његови најближи знали су да се иза његовог насмејаног лица крије невероватна бол и жал због губитка најдражег члана.
О разлозима због којих је у такмичењу ћутао о породичној трагедији по први пут говорио је за Гранд.
- Многи такмичари имају тужну причу и у разговору са њима сам сазнао за те приче, тако су и они сазнали за моју. Током такмичења нисам хтео да се моја тужна прича експлоатише и да се о њој говори, јер сам хтео да се представим онаквим какав јесам. Ја сам ведар човек, цела моја породица је ведра и не би могли кроз ту трагедију да прођемо и да се опоравимо да нисмо пуни духа. Сад кад се све то завршило (прим.аут. такмичење), некако ми је милије што о томе нисам говорио, јер на крају крајева та трагедија је само моја и моје породице – започиње разговор за Гранд такмичар који је ипак смогао снаге и говорио о тешкој судбини дечка који је до последњег дана живео са његовим ћеркама и супругом.
Прочитајте још
С кнедлом у грлу Дејан је проговорио о тренутку када је за његову породицу све стало. Један обичан дан на мору претворио се у вечну тугу. Тај дан када је 11-годишњи Страхиња скочио у воду са брода и више није изронио, а све то је гледао његов ујак, певач који је у такмичењу остао упамћен по невероватном осмеху, а који није могао да му помогне. Иако је то највише на свету желео.
Фото:Принтсцреен/Јутјуб/Никаднијекасно
Тетоважа са дечаковим ликом краси ујакова недра. Каже, тако му је ближи.
- Када је Страхиња страдао ја сам истетовирао његов лик на грудима, на срцу. То је његово место, оно на ком заслужује да буде, у мом срцу. Памтићу га док сам жив. Практично од кад је страдао ја живим живот како би он волео да га живим, радим ствари које волим, живим сваки дан као да је последњи. Живим и за себе и за њега – истиче Драшковић.
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Нпортал.рс".
