- Много је тешко поново проћи кроз све, зато сам и бежела од медија. Тог дана смо кренули на тренинг. Влада га је држао. Коњ је ушао на стазу и у једном тренутку џокеј је пао са животиње. Кренула сам да видим да ли је џокеј добро. Коњ је трчао толико брзо да ја ни на тркама нисам видела тако нешто. Која је стајао са десне стране улаза на стазу иза растиња. Тај део није прегледан, заправо поприлично је опасан јер се не одражава како треба. Иако ми је коњ ишао у сусрет мене је заобишао. Врднуо је лево ка излазу јер коњи траже пут до штале, то им је познато место и никада намерно неће згазити човека. Међутим, од растиња коњ није видео Коју који је кренуо ка стази да би га зауставио и да би видео шта се дешава - препричава трагедију и наставља:
Фото: АТА имагес/Принтскрин/Фејсбук/Konjicki Klub Lastin Put
- Окренула сам се за коњем и изговорила само Б од речи бежи... Нажалост, коњ је покупио Владу, ударио га у груди и бацио високо. Дигао га је са земље и Која је пао свом својом тежином јер је био огроман човек и срцем и телом... Пао је на ризлу која се налази испред стазе. Притрчала сам, окренула га на леви бок. Крварио је из носа и уста тешко је дисао. Људи су донели воде, извадила сам му језик. Дотрчао је његов син Велимир. Нас двоје смо га одржавали у животу док није стигла хитна помоћ. Два пута нам је престао да дише на рукама. Даље знате и сами, био је у коми девет дана. Глава му је била у реду, али коњ му је поломио седам ребара и пробушио оба плућна крила - кроз сузе прича Сања. Дабовићева признаје да јој је Влада значио у животу:
- Он је пола мог пословног живота држао у својим рукама. Свему ме је научио: животу, стрпљењу, коњарству, тренерском послу, јахању. Пет година смо били заједно. То је пет најлепших година мог живота, младости. Растали смо се због разлике у годинама, али смо наставили да радимо заједно и да једно другом будемо највећа подршка. Имали смо леп однос и иста интересовања. Сличних смо ставова, начела, увек ме је усмеравао како треба да се понашам, гледао је да ме научи и заштити од света. Он је био миран по природи, а ја немирна. Имали смо везу за памћење. Иза њега је остало девет коња и бројне успеси. Био је велики хуманитарац. Последња жеља му је била да купи коња и да се зове Калачи и то нам је последња успомена на њега - каже она. Сањи је тешко да борави на хиподрому без Владе.
- Много је тешко када улазите сваки дан у простор где сте са неким провели тринаест година живота, са ким се чујете десет пута дневно, када имате своју сигурну кућу, особу од поверење неког ко вам је био више од свега. Тешко је без ослонца и подршке и тешко је када видите да се некоме нешто догоди па и да није ваш, а поготову када вас је неко обликовао. Ја сам јако млада примљена у њиховун шталу када сам имала 21 годину. Све што сам ја то је направио Влада. Он је човек који је желео да помогне, пренесе своје знање, да се нађе пријатељима, коњарима - завршава Дабовићева.
Прочитајте још
(Курир)
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Нпортал.рс".
