У Петрињи су живели Радановићи који добијају штене 1991. године и деца ову керушу називају Дена. Живели су складно, пас је постао члан породице, а рат се ширио просторима бивше Југославије.

Као и многе српске породице, Радановиће је задесила тужна судбина српских породица са простора данашње хрватске, тадашње Републике Српске Крајине. Спаковали су се и кренули пут Србије како би спасили своје главе. За керушу Дену није било места у конвоју.

Олуја је кућу срушила, а Радановићи су се нашли у избегличком центру у Руми, покушавајући да организују какав-такав нормалан живот после неописиве трагедије која им је уништила огњиште.

 

 

Састављали су дуго крај са крајем, а туга за Деном је била превелика. Били су убеђени да су је видели последњи пут тог августа 1995. године када су напустили родну Петрињу. Ипак Дена је имала другачије планове.

Лутала је 139 дана и 500 километара од Петриње до Руме ккао би нашла своје власнике који су у Егзодусу бежали од непријатељског ножа. Прошла је кроз Бијељину, Брчко, Богатић, Сремску Митровицу. Препреке попут Уне, Сане, Врбаса, Дрине и Саве су биле мале у поређењу са њеном жељом да пронађе своје власнике.

Децембра 1995. године у собу је утрчао Горан и узбуђен узвикивао да је дошла Дена. У првом тренутку нису могли да је препознају, мршавија знатно него када су је последњи пут видели, крвавих шапа и без ноктију, Дена се нашла у Руми.

 

 

Нови живот је донела на свет управо у Руми, оштенила се и петоро кучића је поклоњено Румљанима, а она се са својим Радановићима упутила на нови пут. Одлетела је са власницима у Канаду, а нажалост је угинула, али Радановићи чувају драге успомене на Дену, као и њен пепео у свом дому.

БОНУС ГАЛЕРИЈА:

За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".

Нова димензија новости, ваш "Нпортал.рс".