Бабић је прву плочу објавио далеке 1967. године, а сарађивао је са најпознатијим композиторима, оркестрима и музичарима.

Љубав је потпуно променила његов живот. Упознао је Радмилу, тада Тодоровић, песникињу и текстописца, у ТВ емисији и заволео је на први погед. Без пуно премишљања одлучио је да је запроси а поред велике љубави она му је писала и песме које су постале велики хитови. Једна од првих и најзапаженијих нумера које му је супруга написала је "Баш ми се не да".

Милана Бабића тешко су погодиле речи лекара који су му саопштили дијагнозу његове супруге не остављајући нимало наде. Иако је био припремљен за оно што ће се десити после њене смрти био је неутешан.

Опраштајући се од супруге Радмиле, с којом је провео двадесет година у браку, није крио сузе.

- Тешко је речима описати како се осећам месец и по дана после смрти супруге. Упркос свести да је више нема, да је смрт коначна пресуда, неколико пута сам осетио њено присуство. Немам опипљиве доказе за то, чак и не могу да опишем те догађаје, али знам да је била поред мене. Више од двадесет година били смо нераздвојни, делили добро и лоше, дисали на исти начин. Била је веома јака. Није желела да призна пораз. Док је била свесна, готово до последњег дана, упркос болничком окружењу, правила је планове. После треће операције обављене прошлог пролећа, чим је осетила побољшање, с много ентузијазма је наставила рад у циљу очувања српског музичког наслеђа.

Милан Бабић преминуо је у Београду од последица срчаног удара 30. новембра 2009, у поподневним часовима у свом дому.

Хитна помоћ је стигла након само неколико минута, али су само могли да установе смрт. Умро је у својој кући, у фотељи. Причало се да је заправо умро од туге за женом коју је бескрајно волео и која је била његов покретач.

Из тешке туге и безвољности тргли су га син Бранко и ћерка Јована. Но, његово срце ипак није издржало.

БОНУС ВИДЕО: