Истраживање остатака Цркве под Венчацом трајала су шест година. Налази говоре да је изграђена у српско-византијском стилу и припада добу Немањића.
- Пронашли смо остатке велике цркве која је саграђена средином 14. века. То нам говоре археолошки предмети и то нам говоре остаци зидног сликарства које је било изузетно и може се поредити с сликарством Грачанице и Дечана. Таква је била и архитектура. Ово је била црква византијског типа и сигирно владарска. С обзиром на то да је била подигнута средином 14. столећа, готово извесно је да је њен ктитор био цар Стефан Душан - наводи Владан Милојевић, кустос-археолог Народног музеја у Аранђеловцу.
Истраживањем овог великог локалитета у срцу Шумадије, откривају се нове странице српске средњовековне историје.
- Зашто је Душан одлучио да овде у овом крају, ово је Шумадија, заправо северна граница средњовековне Србије, направи овакву цркву? Још одговора на то немамо, али претпостављамо с великом одговорношћу да је овде требало да буде епископија - додаје Милојевић.
Нова истраживања отвориће и додатна питања, и открити значајне чињенице које су биле вековима недоступне јавности.
Прочитајте још
- Предстоје нам истраживања на једном објекту који се налази северозападно од цркве и то је једна такође велика грађевина и она би могла да буде двор, мада нека размишљања и предање заправо говоре о Павлу Бакићу. То је последњи српски деспот, и његово име нас је и довело на овај локаитет, јер он у 16. веку, по историјским изворима, заиста живи на Венчацу и 1525. га напушта и каже народ ту су били Двори Павла Бакића - напомиње археолог.
На локалитету су пронађене бројне некрополе. Гробови су пронађени и у цркви. Ускоро ће бити урађена и анализа ДНК појединих скелета, као анализа предмета и тканина нађених унутар гробова.
- Имамо један гроб у којем имамо сахрањеног покојника с печатњаком, то јест сребрним прстеном, он је био и позлаћен. Његова одежда је била сва у златним нитима - каже Владан Милојевић.
Да би ово монументално здање у Дворинама било отворено за јавност неопоходно је урадити потпуну конзервацију. Постоји и идејно решење за заштиту од атмосферског утицаја, као и за претварање овог локалитета у музеј на отвореном који су урадили студенти београдског Архитектонског факултета.
Ко је био деспот Павле Бакић?
Бакићи су били српска средњовековна племићка породица. Крајем 15. и почетком 16. века имали су поседе на просторима Шумадије, у тадашњем Смедеревском санџаку, под влашћу Османског царства. Затим су 1525. године прешли у Угарску, поставши једна од најугледнијих српских породица у тој краљевини.
Грб породице Бакић; Фото: Википедија
Павле Бакић био је последњи српски деспот и најпознатији представник властеоске порoдице Бакића. Првобитно је био феудални господар (тимарник) на подручјима под турском влашћу у Шумадији, а потом је прешао у Угарску, где је постао један од најистакнутијих српских првака.
За заслуге стечене у борби против Турака, краљ Фердинанд I га је 20. септембра 1537. године поставио за српског деспота. Погинуо је недуго потом, 9. октобра исте године, у бици код Горјана, у тадашњој Вуковској жупанији. Био је последњи носилац српског деспотског достојанства.
БОНУС ВИДЕО:
