Османско царство, осим по чврстој владавини и озлоглашеним харемима, памти се и по необичној пракси познатој као "данак у крви" или "девширма". Данак у крви био је систем прикупљања здравих и јаких дечака из освојених хришчанских земаља у Османском царству, као вид опорезивања, са циљем да се направи верна робовска војска.

Данком у крви су углавном сакупљана деца узраста од 14 до 18 година, мада се дешавало да покупе и младиће од 20 година или десетогодишње дечаке. У пракси се дешавало да су данком у крви неретко били обухваћени и мали дечаци. Будући да су главни критеријуми за избор деце били памет, снага, лепота и здравље, поједине мајке су сакатиле своју децу покушавајуи да их на тај начин задрже уз себе.

Фото: Принтскрин/Јутјуб/Smitzart

 

Дечаци су морали да се одрекну своје религије и да преузму ислам, а морали су и да прођу одређену обуку на којој су усвајали обичаје и правила ислама како би попримили османски начин живота.

Један од најпознатијих јањичара био је Мехмед паша Соколовић. Рођен је 1505. године у селу Соколовићи, код данашњег Рудог (Република Српска). Рођен је у српској православној породици као Бајица Ненадић. Отац му се звао Димитрије, док име мајке је Марија. Име мајке Мехмеда-паше Соколовића потврдио је његов потомак, који је преминуо 2013. године. Као дечак школовао се у манастиру Милешева. У "данку у крви" одведен у јањичаре када му је било око 15 година. Школован је у Једренском сарају где остаје 13 година.

Мехмед-пашин отац Димитрије постао је Џемалудин Синан-бег. Убрзо по доласку Мехмед-пашиног оца у Истанбул, за њим је стигла и пашина мајка која се, како је остало забележено, застидела "кад је видела сјај, достојанство и велику моћ њеног сина", док се сестра Мехмед-паше Соколовића удала за Синан-бега Бољевића, санџак-бега Херцеговине и Босне.

Фото: Јутјуб принскрин/Velicanstveno Stolece

 

Колико је Мехмед-паша Соколовић био велики и искрени Турчин, одан својој новој вери и сјајном положају, најбоље сведочи следећа прича: Његова мајка је оставила у Соколовићима у Босни једног сина не говорећи никоме. Мехмед-паша је то сазнао и прекорно упитао стричевића Мустафу зашто је то пропустио да му каже и тако постао "узрок што је мој брат остао у мраку неверства".

Сива еминанција Османског царства 

Након 20 година проведених у јањичарској служби положио је испит унутар двора 1541. године. Те исте године постаје главни чувар капија што је била четврто место у хијерархији изван двора.

Велики искорак Мехмеда Соколовића на позорницу османске империје, догодио се 1546. године. Умро је Хајрудин Барбароса, стари гусарски вук за чије су име везане најславније странице турске поморске историје и страх и трепет свега што плови Средоземљем. На опште згражавање његових сабораца и искусних поморских команданата, за првог човека морнарице, капудан-пашу, именован је Мехмед Соколовић, за којег се једино знало да нема никаквог поморског искуства.

Године 1549. гувернер-генерал (беглербег) Румелије Семиз Али-паша постао је трећи везир, а његово место у Софији је преузео Мехмед-паша. Ово унапређење се може сагледати кроз призму његове способности показане до тада током његове каријере, као и кроз његово порекло.

Фото: Принтскрин/Јутјуб/Alen Albinovic

 

Очигледно да је Мехмед-паша имао више него значајну подршку великог везира Рустем-паше. Међутим, подршка Мехмед-паши није долазила само од великог везира већ и од жена из царског харема, посебно од жене Султана Сулејмана, Хурем (Рокселана) и њене кћерке Михримах, Рустем-пашине жене. Млетачки (Венецијски) дипломата о Соколовићу је написао:

Његова промоција се догодила онда када је захваљујући снажној конституцији спасио од утапања султанију Хурем када се њен брод био насукао. Захвална краљица се од тада постарала за његово нагло напредовање од чувара дворске капије па све до положаја великог везира.

Након смрти великог везира Рустем-паше 1561. године, други везир Семиз Али-паша именован је за првог, а Мехмед-паша је постао други везир. Након четири године проведених на том положају Семиз Али-пашу је заменио Мехмед-паша Соколовић што је било природно очекивано постављење за великог везира. Самим тим био је последњи велики везир којег је именовао султан Сулејман који је умро 1566. године. Мехмед-паша Соколовић је на почетку свог службовања успео да изведе глатку примопредају трона са Сулејмана на његовог сина Селима II, што је довело великог везира у центар османлијске моћи, где ће остати на том положају наредних осам година током читаве наводне владавине Селима II.

БОНУС ВИДЕО: