Ибрахим је рођен 5. новембра 1615. године као најмлађи син султана Ахмеда I и његове омиљене супруге султаније Косем (робиње грчког порекла).
Отац му је преминуо када је Ибрахим имао непуне две године. Након овога наступио је период кававих обрачуна у османској породици када ниједан претендент на престо није успевао да дуго одржи власт.На трону су се смењивали Ибрахимов стриц Мустафа И, његов полубрат Осман II, старији рођени брат Мурат IV…
По раније утврђеном правилу султан који је на власти легитимно је затварао у тешку тамницу своју браћу, потенцијалне претеденте. Колико год то звучало сурово у стварности је била срећнија околност. Убиства султанових сродника били су уобичајена ствар.
Фото: Јутјуб принскрин/Velicanstveno Stolece
Када је након дугих борби и сплекти власт приграбио султан Мурат, његов рођени брат Ибрахим због тога је испаштао. Године 1635. из страха да би могли да покушају да му преотму власт, Мурат IV наредио је погубљење своја два брата – Касима и Бајазита. Ибрахим је поштеђен будући да је имао психичке сметње па нови султан у њему није видео претњу, али то не значи да је био поштеђен тешке судбине.
Одрастао у "кавезу"
Иако га је брат поштедео, Ибрахим се од 1635. године налазио затворен у "кавезу". Био је то ограђени део харема, у којем су млађа браћа владајућег султана понекад држана у својеврсном заробљеништву, изолована и под стражом.
Прочитајте још
Ибрахимово заточеништво је трајало све до 1640. године, односно до смрти султана Мурата IV када је он постао једини мушки члан из лозе Османлија, будући да ниједно мушко дете Мурата IV није преживело рано детињство.
Фото: Профимедиа/Википедија
Траума коју је Ибрахим доживео у време погубљења своја два брата био је толико велика да је оставила трајне последице на ионако нарушено ментално здравље Ибрахима. Заточеништво је само допринело параноји.
Ибрахим је вест о смрти свога брата прихватио са великим неповерењем. Када је позван да преузме престо, и када су отворили "кавез" у ком је био заточен одбио је да изађе из страха да хоће да га погубе. Тек када му је показано беживотно тело султана Мурата IV, он је пристао да преузме власт.
Почетна стабилност
Првих неколико година владавине султан Ибрахим I протекле су у релативном миру и стабилности. Велики део заслуга за то приписују се Кеманкеш Мустафа-паши који је по Ибрахимовом ступању на престо постао велики везир. Његова чврста рука одржавала је снагу и стабилност Османског царства.
Фото: Википедија
Ипак, и Ибрахим га је у стопу пратио и подржавао. Заправо, није имао никаквог ранијег искуства у одлучивању и владању. Када је Кеманкеш Мустафа-паша саставио меморандум о јавним пословима, султан Ибрахим му је одговорио. На основу султановог одговора јасно се може видети да је имао почетну жељу да буде одговоран владар.
Ибрахим је често прерушен у обичног слугу вршио инспекцију тргова у Цариграду и наређивао је великом везиру да исправља неправилности које би уочавао.
Лудак на трону
Ибрахим никада није превазишао трауме доживљене у детињству и младости. Последице проживљеног стреса почеле су да се манифестују кроз честе и веома јаке главобоље, као и нападе малаксалости.
Друга крајност били су страшни изливи беса. Једно време султан је био веома наклоњен новорођенчету једне од његових конкубина. Турхан Хатиџе султанија – Ибрахимова главна жена, љубоморна, ово му је приговорила.
Ибрахим је, разјарен због таквог њеног понашања, узео из њених руку свог сина Мехмеда и бацио га у базен. Мали принц се није удавио само јер га је спасио слуга, али му је остао ожиљак не челу, који је носио до краја живота.
Турхан Хатиџе султанија, важила је за једину која је успевала да смири његове, све чешће, изливе беса. У тренутку лудила дао је да се удави свих 280 чланица свог харема јер је чуо причу да је у харем крочио други мушкарац.
Кружила је и прича да је био опседнут пунијим женама до те мере да је слао слуге широм државе да пронађу најдебље могуће жене за његов харем. Једна од његових главних конкубина звала се "Şекер Пâре", дословце "комад шећера", а причало се да је тежила око 150 килограма.
Осам конкубина Ибрахим је начинио хасеки султанијама (главним женама) дајући им силна богатства и поседе. Једној од њих је чак дао и палату самог великог везира.
Колико год сулудо звучало, ушао је у историју по томе што је убијен.
Овакво понашање, у комбинацији са ратним поразима у рату са Венецијом у позним годинама владавине, разбеснело је његове поданике, у првом реду бунтовне јаничаре.
Осмог августа 1648. године корумпирани велики везир Ахмед-паша је задављен и искидан на комаде од стране незадовољне масе. Истог дана, Ибрахим је ухваћен и заробљен унутар Топкапи палате.
Ибрахиму је одузета титула султана, а на власт је дошао његов седмогодишњи син Мехмед IV.
Ибрахим је задављен 18. августа 1648. године испред своје палате. Тиме је постао тек трећи султан у историји Османског царства који је убијен.
БОНУС ВИДЕО:
